حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، - الْمَعْنَى وَاحِدٌ وَاللَّفْظُ لاِبْنِ بَشَّارٍ قَالُوا حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَبِي رَافِعٍ عَنْ حَدِيثِ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي السَّدِّ قَالَ " يَحْفِرُونَهُ كُلَّ يَوْمٍ حَتَّى إِذَا كَادُوا يَخْرِقُونَهُ قَالَ الَّذِي عَلَيْهِمُ ارْجِعُوا فَسَتَخْرِقُونَهُ غَدًا فَيُعِيدُهُ اللَّهُ كَأَمْثَلِ مَا كَانَ حَتَّى إِذَا بَلَغَ مُدَّتَهُمْ وَأَرَادَ اللَّهُ أَنْ يَبْعَثَهُمْ عَلَى النَّاسِ قَالَ الَّذِي عَلَيْهِمُ ارْجِعُوا فَسَتَخْرِقُونَهُ غَدًا إِنْ شَاءَ اللَّهُ وَاسْتَثْنَى . قَالَ فَيَرْجِعُونَ فَيَجِدُونَهُ كَهَيْئَتِهِ حِينَ تَرَكُوهُ فَيَخْرِقُونَهُ فَيَخْرُجُونَ عَلَى النَّاسِ فَيَسْتَقُونَ الْمِيَاهَ وَيَفِرُّ النَّاسُ مِنْهُمْ فَيَرْمُونَ بِسِهَامِهِمْ فِي السَّمَاءِ فَتَرْجِعُ مُخَضَّبَةً بِالدِّمَاءِ فَيَقُولُونَ قَهَرْنَا مَنْ فِي الأَرْضِ وَعَلَوْنَا مَنْ فِي السَّمَاءِ قَسْوَةً وَعُلُوًّا . فَيَبْعَثُ اللَّهُ عَلَيْهِمْ نَغَفًا فِي أَقْفَائِهِمْ فَيَهْلِكُونَ قَالَ فَوَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ إِنَّ دَوَابَّ الأَرْضِ تَسْمَنُ وَتَبْطَرُ وَتَشْكَرُ شَكْرًا مِنْ لُحُومِهِمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِثْلَ هَذَا .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan toʻgʻon (sad) haqida rivoyat qiladi: U zot dedilar: «Ular (Yaʼjuj va Maʼjuj) uni har kuni qaziydilar; uni teshishga yaqinlashganlarida, ustidagi (boshligʻi): ‹Qaytinglar, ertaga uni teshasizlar›, deydi. Shunda Alloh uni avvalgi holiga qaytaradi. Nihoyat ularning muddati yetib, Alloh ularni odamlar ustiga chiqarishni xohlaganida, ustidagi (boshligʻi): ‹Qaytinglar, inshaalloh ertaga uni teshasizlar›, deydi va istisno (inshaalloh) aytadi». U zot dedilar: «Shunda ular qaytadilar va uni qoldirib ketgan paytlaridagi holida topadilar va uni teshadilar; odamlar ustiga chiqib, suvlarni ichib qurutadilar va odamlar ulardan qochadi. Ular oʻq-yoylarini osmonga otadilar, (oʻqlar) qonga boʻyalgan holda qaytadi. Ular: ‹Yerdagilarni yengdik, osmondagilardan ham ustun keldik›, deb zoʻravonlik va kibrlanib (aytadilar). Shunda Alloh ularning ustiga ensalariga (kiradigan) bir qurtni yuboradi, ular halok boʻladilar». U zot dedilar: «Muhammadning joni qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, yer hayvonlari ularning goʻshtlaridan semirib, toʻyib, semiz boʻlib (Allohga) shukr qiladilar». Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat shu yoʻnalishdan shu tarzda bilamiz.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан тўғон (сад) ҳақида ривоят қилади: У зот дедилар: «Улар (Яъжуж ва Маъжуж) уни ҳар куни қазийдилар; уни тешишга яқинлашганларида, устидаги (бошлиғи): ‹Қайтинглар, эртага уни тешасизлар›, дейди. Шунда Аллоҳ уни аввалги ҳолига қайтаради. Ниҳоят уларнинг муддати етиб, Аллоҳ уларни одамлар устига чиқаришни хоҳлаганида, устидаги (бошлиғи): ‹Қайтинглар, иншааллоҳ эртага уни тешасизлар›, дейди ва истисно (иншааллоҳ) айтади». У зот дедилар: «Шунда улар қайтадилар ва уни қолдириб кетган пайтларидаги ҳолида топадилар ва уни тешадилар; одамлар устига чиқиб, сувларни ичиб қурутадилар ва одамлар улардан қочади. Улар ўқ-ёйларини осмонга отадилар, (ўқлар) қонга бўялган ҳолда қайтади. Улар: ‹Ердагиларни енгдик, осмондагилардан ҳам устун келдик›, деб зўравонлик ва кибрланиб (айтадилар). Шунда Аллоҳ уларнинг устига энсаларига (кирадиган) бир қуртни юборади, улар ҳалок бўладилар». У зот дедилар: «Муҳаммаднинг жони қўлида бўлган Зотга қасамки, ер ҳайвонлари уларнинг гўштларидан семириб, тўйиб, семиз бўлиб (Аллоҳга) шукр қиладилар». Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу йўналишдан шу тарзда биламиз.