حَدَّثَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، - بَغْدَادِيٌّ - وَالْفَضْلُ بْنُ سَهْلٍ الأَعْرَجُ بَغْدَادِيٌّ وَغَيْرُ وَاحِدٍ قَالُوا حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ غَزْوَانَ أَبُو نُوحٍ، حَدَّثَنَا لَيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَجُلاً، قَعَدَ بَيْنَ يَدَىِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي مَمْلُوكَيْنِ يُكْذِبُونَنِي وَيَخُونُونَنِي وَيَعْصُونَنِي وَأَشْتُمُهُمْ وَأَضْرِبُهُمْ فَكَيْفَ أَنَا مِنْهُمْ قَالَ " يُحْسَبُ مَا خَانُوكَ وَعَصَوْكَ وَكَذَبُوكَ وَعِقَابُكَ إِيَّاهُمْ فَإِنْ كَانَ عِقَابُكَ إِيَّاهُمْ بِقَدْرِ ذُنُوبِهِمْ كَانَ كَفَافًا لاَ لَكَ وَلاَ عَلَيْكَ وَإِنْ كَانَ عِقَابُكَ إِيَّاهُمْ دُونَ ذُنُوبِهِمْ كَانَ فَضْلاً لَكَ وَإِنْ كَانَ عِقَابُكَ إِيَّاهُمْ فَوْقَ ذُنُوبِهِمُ اقْتُصَّ لَهُمْ مِنْكَ الْفَضْلُ " . قَالَ فَتَنَحَّى الرَّجُلُ فَجَعَلَ يَبْكِي وَيَهْتِفُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَا تَقْرَأُ كِتَابَ اللَّهِ : ( ونَضَعُ الْمَوَازِينَ الْقِسْطَ لِيَوْمِ الْقِيَامَةِ فَلاَ تُظْلَمُ نَفْسٌ شَيْئًا وَإِنْ كَانَ مِثْقَالَ ) الآيَةَ . فَقَالَ الرَّجُلُ وَاللَّهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا أَجِدُ لِي وَلِهَؤُلاَءِ شَيْئًا خَيْرًا مِنْ مُفَارَقَتِهِمْ أُشْهِدُكُمْ أَنَّهُمْ أَحْرَارٌ كُلَّهُمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غَزْوَانَ وَقَدْ رَوَى أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غَزْوَانَ هَذَا الْحَدِيثَ .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Nabiy ﷺ huzurlarida oʻtirib: «Ey Rasululloh, menda ikki qul bor, ular menga yolgʻon gapiradilar, xiyonat qiladilar va menga itoatsizlik qiladilar; men ham ularni soʻkaman va uraman. Ular tufayli mening holim qanday boʻladi?» dedi. U zot: «Ularning senga qilgan xiyonati, itoatsizligi, yolgʻoni va sening ularga bergan jazoying (oʻlchanadi). Agar sening ularga bergan jazoying ularning gunohlari miqdoricha boʻlsa, baravar boʻladi — na sening foydangga, na zarariingga. Agar sening jazoying ularning gunohlaridan kam boʻlsa, bu sening foydangga (savob) boʻladi. Agar sening jazoying ularning gunohlaridan ortiq boʻlsa, oʻsha ortigʻi uchun sendan ular foydasiga qasos olinadi», dedilar. Shunda u kishi chetga chiqib yigʻlay va faryod qila boshladi. Rasululloh ﷺ: «Allohning kitobini oʻqimaysanmi? {Biz qiyomat kuni adolat tarozularini oʻrnatamiz, bas, hech bir jonga zarracha ham zulm qilinmaydi…} (Anbiyo 47)», dedilar. U kishi: «Alloh haqi, ey Rasululloh, men oʻzim uchun ham, bular uchun ham ulardan ajralishdan koʻra yaxshiroq narsa topmadim. Sizni guvoh qilamanki, ularning hammasi ozoddir», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻaribdir, uni Abdurrahmon ibn Gʻazvonning hadisidan boshqa yoʻl bilan bilmaymiz. Bu hadisni Ahmad ibn Hanbal ham Abdurrahmon ibn Gʻazvondan rivoyat qilgan.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Бир киши Набий ﷺ ҳузурларида ўтириб: «Эй Расулуллоҳ, менда икки қул бор, улар менга ёлғон гапирадилар, хиёнат қиладилар ва менга итоатсизлик қиладилар; мен ҳам уларни сўкаман ва ураман. Улар туфайли менинг ҳолим қандай бўлади?» деди. У зот: «Уларнинг сенга қилган хиёнати, итоатсизлиги, ёлғони ва сенинг уларга берган жазойинг (ўлчанади). Агар сенинг уларга берган жазойинг уларнинг гуноҳлари миқдорича бўлса, баравар бўлади — на сенинг фойдангга, на зарариингга. Агар сенинг жазойинг уларнинг гуноҳларидан кам бўлса, бу сенинг фойдангга (савоб) бўлади. Агар сенинг жазойинг уларнинг гуноҳларидан ортиқ бўлса, ўша ортиғи учун сендан улар фойдасига қасос олинади», дедилар. Шунда у киши четга чиқиб йиғлай ва фарёд қила бошлади. Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳнинг китобини ўқимайсанми? {Биз қиёмат куни адолат тарозуларини ўрнатамиз, бас, ҳеч бир жонга заррача ҳам зулм қилинмайди…} (Анбиё 47)», дедилар. У киши: «Аллоҳ ҳақи, эй Расулуллоҳ, мен ўзим учун ҳам, булар учун ҳам улардан ажралишдан кўра яхшироқ нарса топмадим. Сизни гувоҳ қиламанки, уларнинг ҳаммаси озоддир», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғарибдир, уни Абдурраҳмон ибн Ғазвоннинг ҳадисидан бошқа йўл билан билмаймиз. Бу ҳадисни Аҳмад ибн Ҳанбал ҳам Абдурраҳмон ибн Ғазвондан ривоят қилган.