HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Jomeʼ at-Termiziy · HadisЖомеъ ат-Термизий · Ҳадис3471Bob 62:Боб 62: «Iloh yagona, behojat Zot» soʻzlarini oʻz ichiga olgan tahlil kalomining savobi haqida«Илоҳ ягона, беҳожат Зот» сўзларини ўз ичига олган таҳлил каломининг савоби ҳақидаباب

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ وَزِيرٍ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو سُفْيَانَ الْحِمْيَرِيُّ، هُوَ سَعِيدُ بْنُ يَحْيَى الْوَاسِطِيُّ عَنِ الضَّحَّاكِ بْنِ حُمْرَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَنْ سَبَّحَ اللَّهَ مِائَةً بِالْغَدَاةِ وَمِائَةً بِالْعَشِيِّ كَانَ كَمَنْ حَجَّ مِائَةَ مَرَّةٍ وَمَنْ حَمِدَ اللَّهَ مِائَةً بِالْغَدَاةِ وَمِائَةً بِالْعَشِيِّ كَانَ كَمَنْ حَمَلَ عَلَى مِائَةِ فَرَسٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَوْ قَالَ غَزَا مِائَةَ غَزْوَةٍ وَمَنْ هَلَّلَ اللَّهَ مِائَةً بِالْغَدَاةِ وَمِائَةً بِالْعَشِيِّ كَانَ كَمَنْ أَعْتَقَ مِائَةَ رَقَبَةٍ مِنْ وَلَدِ إِسْمَاعِيلَ وَمَنْ كَبَّرَ اللَّهَ مِائَةً بِالْغَدَاةِ وَمِائَةً بِالْعَشِيِّ لَمْ يَأْتِ فِي ذَلِكَ الْيَوْمِ أَحَدٌ بِأَكْثَرَ مِمَّا أَتَى بِهِ إِلاَّ مَنْ قَالَ مِثْلَ مَا قَالَ أَوْ زَادَ عَلَى مَا قَالَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Amr ibn Shuʼayb otasidan, u esa bobosi (Abdulloh ibn Amr ibn al-Os roziyallohu anhumo)dan rivoyat qiladi: Rasululloh ﷺ: «Kim ertalab yuz marta va kechqurun yuz marta Allohni tasbeh aytsa (subhanalloh desa), yuz marta haj qilgan kishi kabi boʻladi; kim ertalab yuz marta va kechqurun yuz marta Allohga hamd aytsa (alhamdulilloh desa), Alloh yoʻlida yuz otni (jangga) olib chiqqan kishi kabi boʻladi — yoki: yuz marta gʻazot qilgan dedi; kim ertalab yuz marta va kechqurun yuz marta Allohni tahlil aytsa (lo ilaha illalloh desa), Ismoil avlodidan yuz qulni ozod etgan kishi kabi boʻladi; kim ertalab yuz marta va kechqurun yuz marta Allohni takbir aytsa (Allohu akbar desa), oʻsha kuni hech kim u keltirgan narsadan koʻproq narsa keltira olmaydi, faqat u aytgani kabi aytgan yoki undan ziyoda qilgan kishidan boshqa», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Амр ибн Шуъайб отасидан, у эса бобоси (Абдуллоҳ ибн Амр ибн ал-Ос розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким эрталаб юз марта ва кечқурун юз марта Аллоҳни тасбеҳ айтса (субҳаналлоҳ деса), юз марта ҳаж қилган киши каби бўлади; ким эрталаб юз марта ва кечқурун юз марта Аллоҳга ҳамд айтса (алҳамдулиллоҳ деса), Аллоҳ йўлида юз отни (жангга) олиб чиққан киши каби бўлади — ёки: юз марта ғазот қилган деди; ким эрталаб юз марта ва кечқурун юз марта Аллоҳни таҳлил айтса (ло илаҳа иллаллоҳ деса), Исмоил авлодидан юз қулни озод этган киши каби бўлади; ким эрталаб юз марта ва кечқурун юз марта Аллоҳни такбир айтса (Аллоҳу акбар деса), ўша куни ҳеч ким у келтирган нарсадан кўпроқ нарса келтира олмайди, фақат у айтгани каби айтган ёки ундан зиёда қилган кишидан бошқа», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.

Darajasi:Даражаси: ZaifЗаиф