حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّهِ أُمِّ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَصَابَ أَحَدَكُمْ مُصِيبَةٌ فَلْيَقُلْ : ( إنَّا لِلَّهِ وَإِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ ) اللَّهُمَّ عِنْدَكَ احْتَسَبْتُ مُصِيبَتِي فَأْجُرْنِي فِيهَا وَأَبْدِلْنِي مِنْهَا خَيْرًا " . فَلَمَّا احْتُضِرَ أَبُو سَلَمَةَ قَالَ اللَّهُمَّ اخْلُفْ فِي أَهْلِي خَيْرًا مِنِّي فَلَمَّا قُبِضَ قَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ : ( إنَّا لِلَّهِ وَإِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ ) عِنْدَ اللَّهِ احْتَسَبْتُ مُصِيبَتِي فَأْجُرْنِي فِيهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَرُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو سَلَمَةَ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الأَسَدِ .
Ummu Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Biror musibat sizlardan birovingizga yetganda, u: ‹Innaa lillaahi va innaa ilayhi rojiʼun. Alloohumma ʼindaka ahtasabtu musiybatii, faʼjurniy fiyhaa va abdilniy minhaa xoyron› (Albatta, biz Allohnikimiz va albatta, biz Unga qaytguvchilarmiz. Ey Alloh, musibatimning ajrini Sendan umid qilaman, uning ajrini menga ber va uning oʻrniga menga undan yaxshiroqni ber) desin», dedilar. Abu Salamaning oʻlim vaqti yaqinlashganda u: «Ey Alloh, ahlimga mendan koʻra yaxshiroq oʻrinbosar ber», dedi. U vafot etganda Ummu Salama: «Innaa lillaahi va innaa ilayhi rojiʼun, musibatimning ajrini Allohdan umid qilaman, uning ajrini menga ber», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis bu yoʻldan hasan gʻaribdir. Bu hadis Ummu Salamadan Nabiy ﷺdan boshqa yoʻldan ham rivoyat qilingan. Abu Salamaning ismi Abdulloh ibn Abdulasaddir.Умму Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бирор мусибат сизлардан бировингизга етганда, у: ‹Иннаа лиллааҳи ва иннаа илайҳи рожиъун. Аллооҳумма ъиндака аҳтасабту мусийбатии, фаъжурний фийҳаа ва абдилний минҳаа хойрон› (Албатта, биз Аллоҳникимиз ва албатта, биз Унга қайтгувчилармиз. Эй Аллоҳ, мусибатимнинг ажрини Сендан умид қиламан, унинг ажрини менга бер ва унинг ўрнига менга ундан яхшироқни бер) десин», дедилар. Абу Саламанинг ўлим вақти яқинлашганда у: «Эй Аллоҳ, аҳлимга мендан кўра яхшироқ ўринбосар бер», деди. У вафот этганда Умму Салама: «Иннаа лиллааҳи ва иннаа илайҳи рожиъун, мусибатимнинг ажрини Аллоҳдан умид қиламан, унинг ажрини менга бер», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир. Бу ҳадис Умму Саламадан Набий ﷺдан бошқа йўлдан ҳам ривоят қилинган. Абу Саламанинг исми Абдуллоҳ ибн Абдуласаддир.