حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ حَاتِمُ بْنُ سِيَاهٍ الْمَرْوَزِيُّ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ قُسَيْطٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كُنَّا نَدْعُو جَعْفَرَ بْنَ أَبِي طَالِبٍ رضى الله عنه أَبَا الْمَسَاكِينِ فَكُنَّا إِذَا أَتَيْنَاهُ قَرَّبْنَا إِلَيْهِ مَا حَضَرَ فَأَتَيْنَاهُ يَوْمًا فَلَمْ يَجِدْ عِنْدَهُ شَيْئًا فَأَخْرَجَ جَرَّةً مِنْ عَسَلٍ فَكَسَرَهَا فَجَعَلْنَا نَلْعَقُ مِنْهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Biz Jaʼfar ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu)ni Abulmasokin (miskinlar otasi) deb atardik. Uning oldiga kelganimizda, u bizga huzurida boʻlgan narsani yaqinlashtirardi (taqdim qilardi). Bir kuni uning oldiga keldik, huzurida (hech) narsa topmadi. Shunda bir koʻza asal chiqarib, uni sindirdi-da, biz undan yalay boshladik», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis Abu Salamaning Abu Hurayradan (qilgan) rivoyatidan hasan gʻaribdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Биз Жаъфар ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу)ни Абулмасокин (мискинлар отаси) деб атардик. Унинг олдига келганимизда, у бизга ҳузурида бўлган нарсани яқинлаштирарди (тақдим қиларди). Бир куни унинг олдига келдик, ҳузурида (ҳеч) нарса топмади. Шунда бир кўза асал чиқариб, уни синдирди-да, биз ундан ялай бошладик», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис Абу Саламанинг Абу Ҳурайрадан (қилган) ривоятидан ҳасан ғарибдир.