حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ خَالِدٍ الرَّمْلِيُّ الْهَمْدَانِيُّ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، أَنَّ اللَّيْثَ بْنَ سَعْدٍ، حَدَّثَهُمْ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، وَعَمْرَةَ بِنْتِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُهْدِي مِنَ الْمَدِينَةِ فَأَفْتِلُ قَلاَئِدَ هَدْيِهِ ثُمَّ لاَ يَجْتَنِبُ شَيْئًا مِمَّا يَجْتَنِبُ الْمُحْرِمُ .
Oisha (roziyallohu anho) aytdilar: Rasululloh ﷺ Madinadan qurbonlik (hayvonlarini Makkaga) yuborar edilar. Men u zotning qurbonligining qilodalarini (boʻyin belgilarini) eshar edim. Soʻng u zot ehromdagi kishi tiyiladigan biror narsadan tiyilmas edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо) айтдилар: Расулуллоҳ ﷺ Мадинадан қурбонлик (ҳайвонларини Маккага) юборар эдилар. Мен у зотнинг қурбонлигининг қилодаларини (бўйин белгиларини) эшар эдим. Сўнг у зот эҳромдаги киши тийиладиган бирор нарсадан тийилмас эдилар.