حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ الْقَعْنَبِيُّ، حَدَّثَنَا أَفْلَحُ بْنُ حُمَيْدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ فَتَلْتُ قَلاَئِدَ بُدْنِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدَىَّ ثُمَّ أَشْعَرَهَا وَقَلَّدَهَا ثُمَّ بَعَثَ بِهَا إِلَى الْبَيْتِ وَأَقَامَ بِالْمَدِينَةِ فَمَا حَرُمَ عَلَيْهِ شَىْءٌ كَانَ لَهُ حِلاًّ .
Oisha (roziyallohu anho) aytdilar: Men Rasululloh ﷺning qurbonlik tuyalarining qilodalarini (boʻyin belgilarini) oʻz qoʻllarim bilan eshdim. Soʻng u zot ularni eshar qildilar (belgilab qonatdilar) va qiloda osdilar, keyin ularni (Kaʼbatullohga) yubordilar va oʻzlari Madinada qoldilar. Shunda u zotga halol boʻlgan biror narsa harom boʻlmadi.Оиша (розияллоҳу анҳо) айтдилар: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг қурбонлик туяларининг қилодаларини (бўйин белгиларини) ўз қўлларим билан эшдим. Сўнг у зот уларни эшар қилдилар (белгилаб қонатдилар) ва қилода осдилар, кейин уларни (Каъбатуллоҳга) юбордилар ва ўзлари Мадинада қолдилар. Шунда у зотга ҳалол бўлган бирор нарса ҳаром бўлмади.