حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ بَحْرٍ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، - الْمَعْنَى - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَفَاضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ آخِرِ يَوْمِهِ حِينَ صَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ رَجَعَ إِلَى مِنًى فَمَكَثَ بِهَا لَيَالِيَ أَيَّامِ التَّشْرِيقِ يَرْمِي الْجَمْرَةَ إِذَا زَالَتِ الشَّمْسُ كُلَّ جَمْرَةٍ بِسَبْعِ حَصَيَاتٍ يُكَبِّرُ مَعَ كُلِّ حَصَاةٍ وَيَقِفُ عِنْدَ الأُولَى وَالثَّانِيَةِ فَيُطِيلُ الْقِيَامَ وَيَتَضَرَّعُ وَيَرْمِي الثَّالِثَةَ وَلاَ يَقِفُ عِنْدَهَا .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ (qurbonlik kuni) oxirgi kunining oxirida, peshin namozini oʻqiganlaridan soʻng ifoza tavofini qildilar. Soʻngra Minoga qaytdilar va u yerda tashriq kunlari kechalarida toʻxtadilar. Quyosh ogʻib (zavolga yetganda) jamralarga tosh otar edilar, har bir jamraga yetti tosh otib, har bir tosh bilan takbir aytar edilar. Birinchi va ikkinchi (jamra)da toʻxtab, uzoq qiyomda turib, tazarru qilar (yolvorib duo qilar) edilar. Uchinchi (jamra)ga tosh otib, uning oldida toʻxtamas edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ (қурбонлик куни) охирги кунининг охирида, пешин намозини ўқиганларидан сўнг ифоза тавофини қилдилар. Сўнгра Минога қайтдилар ва у ерда ташриқ кунлари кечаларида тўхтадилар. Қуёш оғиб (заволга етганда) жамраларга тош отар эдилар, ҳар бир жамрага етти тош отиб, ҳар бир тош билан такбир айтар эдилар. Биринчи ва иккинчи (жамра)да тўхтаб, узоқ қиёмда туриб, тазарру қилар (ёлвориб дуо қилар) эдилар. Учинчи (жамра)га тош отиб, унинг олдида тўхтамас эдилар.