حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ شَبُّويَةَ، حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ يَزِيدَ النَّحْوِيِّ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، { يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا كُتِبَ عَلَيْكُمُ الصِّيَامُ كَمَا كُتِبَ عَلَى الَّذِينَ مِنْ قَبْلِكُمْ } فَكَانَ النَّاسُ عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّوُا الْعَتَمَةَ حَرُمَ عَلَيْهِمُ الطَّعَامُ وَالشَّرَابُ وَالنِّسَاءُ وَصَامُوا إِلَى الْقَابِلَةِ فَاخْتَانَ رَجُلٌ نَفْسَهُ فَجَامَعَ امْرَأَتَهُ وَقَدْ صَلَّى الْعِشَاءَ وَلَمْ يُفْطِرْ فَأَرَادَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ يَجْعَلَ ذَلِكَ يُسْرًا لِمَنْ بَقِيَ وَرُخْصَةً وَمَنْفَعَةً فَقَالَ سُبْحَانَهُ { عَلِمَ اللَّهُ أَنَّكُمْ كُنْتُمْ تَخْتَانُونَ أَنْفُسَكُمْ } . وَكَانَ هَذَا مِمَّا نَفَعَ اللَّهُ بِهِ النَّاسَ وَرَخَّصَ لَهُمْ وَيَسَّرَ .
Ahmad ibn Muhammad ibn Shabbuya bizga aytib berdi: Ali ibn Husayn ibn Voqid menga aytib berdi, otasidan, u Yazid an-Nahviydan, u Ikrimadan, u Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qiladi: {Ey iymon keltirganlar! Sizdan oldingilarga farz qilingani kabi, sizlarga ham roʻza tutish farz qilindi} (Baqara 183) degan oyat haqida (shunday dedi): Paygʻambar ﷺ davrida odamlar xufton namozini oʻqiganlaridan keyin ular uchun taom, ichimlik va ayollar (bilan yaqinlik) harom boʻlar, ertangi kechagacha roʻza tutar edilar. Bir kishi oʻziga xiyonat qildi: xufton namozini oʻqib boʻlganidan keyin, hali iftor qilmagan holida, ayoli bilan yaqinlik qildi. Shunda Alloh azza va jalla buni qolganlar uchun yengillik, ruxsat va manfaat qilishni iroda qildi va subhonahu (taolo): {Alloh, albatta, sizlar oʻzlaringizga xiyonat qilayotganingizni bildi} (Baqara 187) dedi. Bu Alloh odamlarga manfaat berib, ularga ruxsat berib va yengillik qilgan narsalardan boʻldi.Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Шаббуя бизга айтиб берди: Али ибн Ҳусайн ибн Воқид менга айтиб берди, отасидан, у Язид ан-Наҳвийдан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилади: {Эй иймон келтирганлар! Сиздан олдингиларга фарз қилингани каби, сизларга ҳам рўза тутиш фарз қилинди} (Бақара 183) деган оят ҳақида (шундай деди): Пайғамбар ﷺ даврида одамлар хуфтон намозини ўқиганларидан кейин улар учун таом, ичимлик ва аёллар (билан яқинлик) ҳаром бўлар, эртанги кечагача рўза тутар эдилар. Бир киши ўзига хиёнат қилди: хуфтон намозини ўқиб бўлганидан кейин, ҳали ифтор қилмаган ҳолида, аёли билан яқинлик қилди. Шунда Аллоҳ азза ва жалла буни қолганлар учун енгиллик, рухсат ва манфаат қилишни ирода қилди ва субҳонаҳу (таоло): {Аллоҳ, албатта, сизлар ўзларингизга хиёнат қилаётганингизни билди} (Бақара 187) деди. Бу Аллоҳ одамларга манфаат бериб, уларга рухсат бериб ва енгиллик қилган нарсалардан бўлди.