حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، وَعَلْقَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُقَبِّلُ وَهُوَ صَائِمٌ وَيُبَاشِرُ وَهُوَ صَائِمٌ وَلَكِنَّهُ كَانَ أَمْلَكَ لإِرْبِهِ .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ roʻzador holatlarida (ayollarini) oʻpar va roʻzador holatlarida (ularga) tana yaqinlashtirar edilar, lekin u zot oʻzingizning oranglardagi nafsiga eng koʻp egalik qila oladigan kishi edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ рўзадор ҳолатларида (аёлларини) ўпар ва рўзадор ҳолатларида (уларга) тана яқинлаштирар эдилар, лекин у зот ўзингизнинг оранглардаги нафсига энг кўп эгалик қила оладиган киши эдилар.