حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا مَهْدِيٌّ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي يَعْقُوبَ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ سَعْدٍ، مَوْلَى الْحَسَنِ بْنِ عَلِيٍّ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ، قَالَ : أَرْدَفَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَلْفَهُ ذَاتَ يَوْمٍ فَأَسَرَّ إِلَىَّ حَدِيثًا لاَ أُحَدِّثُ بِهِ أَحَدًا مِنَ النَّاسِ، وَكَانَ أَحَبُّ مَا اسْتَتَرَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِحَاجَتِهِ هَدَفًا أَوْ حَائِشَ نَخْلٍ . قَالَ : فَدَخَلَ حَائِطًا لِرَجُلٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَإِذَا جَمَلٌ فَلَمَّا رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم حَنَّ وَذَرَفَتْ عَيْنَاهُ، فَأَتَاهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَمَسَحَ ذِفْرَاهُ فَسَكَتَ، فَقَالَ : " مَنْ رَبُّ هَذَا الْجَمَلِ، لِمَنْ هَذَا الْجَمَلُ " . فَجَاءَ فَتًى مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ : لِي يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَقَالَ : " أَفَلاَ تَتَّقِي اللَّهَ فِي هَذِهِ الْبَهِيمَةِ الَّتِي مَلَّكَكَ اللَّهُ إِيَّاهَا، فَإِنَّهُ شَكَى إِلَىَّ أَنَّكَ تُجِيعُهُ وَتُدْئِبُهُ " .
Abdulloh ibn Jaʼfar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Bir kuni Rasululloh ﷺ meni (ulovda) ortlariga mindirib oldilar va menga bir gapni sir tutib aytdilarki, men uni odamlardan biror kishiga aytmasam (kerak). Rasululloh ﷺ hojatlarini chiqarish uchun pana qiladigan eng yaxshi koʻrgan narsalari biror tepalik yoki xurmozor edi. (Roviy) aytdi: Bas, u zot ansorlardan boʻlgan bir kishining bogʻiga kirdilar. Birdan bir tuya (paydo boʻldi). U Paygʻambar ﷺni koʻrgach, nola qildi va koʻzlaridan yosh oqdi. Shunda Paygʻambar ﷺ uning oldiga keldilar-da, quloqlari orqasini siladilar, u esa jim boʻldi. Soʻng: «Bu tuyaning egasi kim? Bu tuya kimniki?» dedilar. Shunda ansorlardan boʻlgan bir yigit kelib: «Bu meniki, ey Allohning Rasuli», dedi. Shunda u zot: «Alloh seni egasi qilgan bu hayvon haqida Allohdan qoʻrqmaysanmi? U meni huzurimda, sen uni och qoldirayotganingdan va horitayotganingdan shikoyat qildi», dedilar.Абдуллоҳ ибн Жаъфар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Бир куни Расулуллоҳ ﷺ мени (уловда) ортларига миндириб олдилар ва менга бир гапни сир тутиб айтдиларки, мен уни одамлардан бирор кишига айтмасам (керак). Расулуллоҳ ﷺ ҳожатларини чиқариш учун пана қиладиган энг яхши кўрган нарсалари бирор тепалик ёки хурмозор эди. (Ровий) айтди: Бас, у зот ансорлардан бўлган бир кишининг боғига кирдилар. Бирдан бир туя (пайдо бўлди). У Пайғамбар ﷺни кўргач, нола қилди ва кўзларидан ёш оқди. Шунда Пайғамбар ﷺ унинг олдига келдилар-да, қулоқлари орқасини силадилар, у эса жим бўлди. Сўнг: «Бу туянинг эгаси ким? Бу туя кимники?» дедилар. Шунда ансорлардан бўлган бир йигит келиб: «Бу меники, эй Аллоҳнинг Расули», деди. Шунда у зот: «Аллоҳ сени эгаси қилган бу ҳайвон ҳақида Аллоҳдан қўрқмайсанми? У мени ҳузуримда, сен уни оч қолдираётганингдан ва ҳоритаётганингдан шикоят қилди», дедилар.