حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ صَلَّى بِنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِحْدَى صَلاَتَىِ الْعَشِيِّ - الظُّهْرَ أَوِ الْعَصْرَ قَالَ - فَصَلَّى بِنَا رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ قَامَ إِلَى خَشَبَةٍ فِي مُقَدَّمِ الْمَسْجِدِ فَوَضَعَ يَدَيْهِ عَلَيْهَا إِحْدَاهُمَا عَلَى الأُخْرَى يُعْرَفُ فِي وَجْهِهِ الْغَضَبُ ثُمَّ خَرَجَ سَرَعَانُ النَّاسِ وَهُمْ يَقُولُونَ قَصُرَتِ الصَّلاَةُ قَصُرَتِ الصَّلاَةُ وَفِي النَّاسِ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَهَابَاهُ أَنْ يُكَلِّمَاهُ فَقَامَ رَجُلٌ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُسَمِّيهِ ذَا الْيَدَيْنِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنَسِيتَ أَمْ قَصُرَتِ الصَّلاَةُ قَالَ " لَمْ أَنْسَ وَلَمْ تَقْصُرِ الصَّلاَةُ " . قَالَ بَلْ نَسِيتَ يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَأَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْقَوْمِ فَقَالَ " أَصَدَقَ ذُو الْيَدَيْنِ " . فَأَوْمَئُوا أَىْ نَعَمْ فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى مَقَامِهِ فَصَلَّى الرَّكْعَتَيْنِ الْبَاقِيَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ كَبَّرَ وَسَجَدَ مِثْلَ سُجُودِهِ أَوْ أَطْوَلَ ثُمَّ رَفَعَ وَكَبَّرَ ثُمَّ كَبَّرَ وَسَجَدَ مِثْلَ سُجُودِهِ أَوْ أَطْوَلَ ثُمَّ رَفَعَ وَكَبَّرَ . قَالَ فَقِيلَ لِمُحَمَّدٍ سَلَّمَ فِي السَّهْوِ فَقَالَ لَمْ أَحْفَظْهُ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَلَكِنْ نُبِّئْتُ أَنَّ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ قَالَ ثُمَّ سَلَّمَ .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bizga kunduzgi ikki namozdan birini — peshin yoki asrni — oʻqib berdilar. (Abu Hurayra) aytdi: Bizga ikki rakat oʻqib berib, soʻng salom berdilar. Soʻngra masjidning oldingi qismidagi bir yogʻochning oldiga borib, qoʻllarini birini ikkinchisining ustiga qoʻyib, yuzlarida gʻazab alomati bilinib turgan holda (suyandilar). Soʻng odamlardan shoshqaloqroqlari: «Namoz qisqartirildi, namoz qisqartirildi», deyishib chiqib ketishdi. Odamlar orasida Abu Bakr bilan Umar ham bor edi, lekin (u zotga) gapirishdan qoʻrqishdi. Shunda Rasululloh ﷺ «Zul-yadayn» deb ataydigan bir kishi oʻrnidan turib: «Ey Allohning Rasuli, unutdingizmi yoki namoz qisqartirildimi?» dedi. (U zot): «Men unutganim ham yoʻq, namoz qisqartirilgani ham yoʻq», dedilar. (Haligi kishi): «Yoʻq, balki unutdingiz, ey Allohning Rasuli», dedi. Shunda Rasululloh ﷺ jamoatga yuzlanib: «Zul-yadayn rost aytdimi?» dedilar. Ular «Ha» degan maʼnoda ishora qilishdi. Soʻng Rasululloh ﷺ oʻz joylariga oʻtib, qolgan ikki rakatni oʻqidilar, keyin salom berdilar. Soʻngra takbir aytib, (avvalgi) sajdalari kabi yoki undan uzunroq sajda qildilar, soʻng bosh koʻtarib takbir aytdilar. Yana takbir aytib, sajdalari kabi yoki undan uzunroq sajda qildilar, soʻng bosh koʻtarib takbir aytdilar. (Roviy) aytdi: Muhammad (ibn Sirin)dan: «Sahv (sajdasi)dan keyin salom berdimi?» deb soʻralganda, u: «Buni Abu Hurayradan eslab qolmadim, lekin menga Imron ibn Husayn: ‹Soʻng salom berdilar› degani xabar qilingan», dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бизга кундузги икки намоздан бирини — пешин ёки асрни — ўқиб бердилар. (Абу Ҳурайра) айтди: Бизга икки ракат ўқиб бериб, сўнг салом бердилар. Сўнгра масжиднинг олдинги қисмидаги бир ёғочнинг олдига бориб, қўлларини бирини иккинчисининг устига қўйиб, юзларида ғазаб аломати билиниб турган ҳолда (суяндилар). Сўнг одамлардан шошқалоқроқлари: «Намоз қисқартирилди, намоз қисқартирилди», дейишиб чиқиб кетишди. Одамлар орасида Абу Бакр билан Умар ҳам бор эди, лекин (у зотга) гапиришдан қўрқишди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ «Зул-ядайн» деб атайдиган бир киши ўрнидан туриб: «Эй Аллоҳнинг Расули, унутдингизми ёки намоз қисқартирилдими?» деди. (У зот): «Мен унутганим ҳам йўқ, намоз қисқартирилгани ҳам йўқ», дедилар. (Ҳалиги киши): «Йўқ, балки унутдингиз, эй Аллоҳнинг Расули», деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ жамоатга юзланиб: «Зул-ядайн рост айтдими?» дедилар. Улар «Ҳа» деган маънода ишора қилишди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ ўз жойларига ўтиб, қолган икки ракатни ўқидилар, кейин салом бердилар. Сўнгра такбир айтиб, (аввалги) саждалари каби ёки ундан узунроқ сажда қилдилар, сўнг бош кўтариб такбир айтдилар. Яна такбир айтиб, саждалари каби ёки ундан узунроқ сажда қилдилар, сўнг бош кўтариб такбир айтдилар. (Ровий) айтди: Муҳаммад (ибн Сирин)дан: «Саҳв (саждаси)дан кейин салом бердими?» деб сўралганда, у: «Буни Абу Ҳурайрадан эслаб қолмадим, лекин менга Имрон ибн Ҳусайн: ‹Сўнг салом бердилар› дегани хабар қилинган», деди.