حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ، - يَعْنِي ابْنَ سَعْدٍ - حَدَّثَنَا ابْنُ شِهَابٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ الأَنْصَارِيِّ، أَنَّ جَيْشًا، مِنَ الأَنْصَارِ كَانُوا بِأَرْضِ فَارِسَ مَعَ أَمِيرِهِمْ وَكَانَ عُمَرُ يُعْقِبُ الْجُيُوشَ فِي كُلِّ عَامٍ فَشُغِلَ عَنْهُمْ عُمَرُ فَلَمَّا مَرَّ الأَجَلُ قَفَلَ أَهْلُ ذَلِكَ الثَّغْرِ فَاشْتَدَّ عَلَيْهِمْ وَتَوَاعَدَهُمْ وَهُمْ أَصْحَابُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا يَا عُمَرُ إِنَّكَ غَفَلْتَ عَنَّا وَتَرَكْتَ فِينَا الَّذِي أَمَرَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ إِعْقَابِ بَعْضِ الْغَزِيَّةِ بَعْضًا .
Abdulloh ibn Kaʼb ibn Molik al-Ansoriy (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Ansorlardan boʻlgan bir qoʻshin amirlari bilan birga Fors yerida (turardi). Umar (roziyallohu anhu) har yili qoʻshinlarni (almashtirib) navbat bilan yuborib turardi. (Bir safar) Umar ulardan (xabar olishni) unutib, mashgʻul boʻlib qoldi. Muddat oʻtgach, oʻsha sarhad ahli qaytib keldi. U (Umar) ularga qattiqlik qildi va ularni (qaytarib yuborish bilan) tahdid qildi, holbuki ular Rasululloh ﷺning sahobalari edilar. Shunda ular: «Ey Umar, sen bizdan gʻofil boʻlding va bizning oramizda Rasululloh ﷺ buyurgan, baʼzi gʻoziy (qoʻshin)larni boshqalari bilan navbatlab almashtirishni tark etding», dedilar.Абдуллоҳ ибн Каъб ибн Молик ал-Ансорий (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Ансорлардан бўлган бир қўшин амирлари билан бирга Форс ерида (турарди). Умар (розияллоҳу анҳу) ҳар йили қўшинларни (алмаштириб) навбат билан юбориб турарди. (Бир сафар) Умар улардан (хабар олишни) унутиб, машғул бўлиб қолди. Муддат ўтгач, ўша сарҳад аҳли қайтиб келди. У (Умар) уларга қаттиқлик қилди ва уларни (қайтариб юбориш билан) таҳдид қилди, ҳолбуки улар Расулуллоҳ ﷺнинг саҳобалари эдилар. Шунда улар: «Эй Умар, сен биздан ғофил бўлдинг ва бизнинг орамизда Расулуллоҳ ﷺ буюрган, баъзи ғозий (қўшин)ларни бошқалари билан навбатлаб алмаштиришни тарк этдинг», дедилар.