حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنِ الْحَجَّاجِ الصَّوَّافِ، حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ أَبِي مَيْمُونَةَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ الْحَكَمِ السُّلَمِيِّ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمِنَّا رِجَالٌ يَخُطُّونَ . قَالَ " كَانَ نَبِيٌّ مِنَ الأَنْبِيَاءِ يَخُطُّ فَمَنْ وَافَقَ خَطَّهُ فَذَاكَ " .
Muoviya ibn al-Hakam as-Sulamiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men: «Yo Rasululloh, bizning ichimizda chiziq tortib (fol ochadigan) kishilar bor», dedim. U zot: «Paygʻambarlardan bir Paygʻambar chiziq tortar edi. Bas, kimning (tortgan) chizigʻi uning chizigʻiga muvofiq kelsa, oʻsha (toʻgʻri)dir», dedilar.Муовия ибн ал-Ҳакам ас-Суламий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен: «Ё Расулуллоҳ, бизнинг ичимизда чизиқ тортиб (фол очадиган) кишилар бор», дедим. У зот: «Пайғамбарлардан бир Пайғамбар чизиқ тортар эди. Бас, кимнинг (тортган) чизиғи унинг чизиғига мувофиқ келса, ўша (тўғри)дир», дедилар.