حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ فَارِسٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ نَصْرِ بْنِ عَاصِمٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ خَالِدٍ الْيَشْكُرِيِّ، بِهَذَا الْحَدِيثِ قَالَ قُلْتُ بَعْدَ السَّيْفِ قَالَ " بَقِيَّةٌ عَلَى أَقْذَاءٍ وَهُدْنَةٌ عَلَى دَخَنٍ " . ثُمَّ سَاقَ الْحَدِيثَ قَالَ كَانَ قَتَادَةُ يَضَعُهُ عَلَى الرِّدَّةِ الَّتِي فِي زَمَنِ أَبِي بَكْرٍ " عَلَى أَقْذَاءٍ " . يَقُولُ قَذَى . " وَهُدْنَةٌ " . يَقُولُ صُلْحٌ " عَلَى دَخَنٍ " . عَلَى ضَغَائِنَ .
Xolid ibn Xolid al-Yashkuriydan ushbu hadis (boshqa sanad bilan) rivoyat qilinadi. U: Men: «Qilichdan keyin (nima boʻladi)?» dedim. U zot: «Gʻuborli (xira) qoldiq va yomon niyat ustidagi soxta sulh», dedilar, deydi. Soʻng hadisni davom ettirdi. Qatoda buni Abu Bakr (roziyallohu anhu) zamonidagi riddat (murtadlik)ka tatbiq qilar edi. «Ala aqzo» — yaʼni qazo (gʻubor, xaslar) deydi. «Hudna» — yaʼni sulh deydi. «Ala daxan» — yomon niyatlar (kek) ustida demoqdir.Холид ибн Холид ал-Яшкурийдан ушбу ҳадис (бошқа санад билан) ривоят қилинади. У: Мен: «Қиличдан кейин (нима бўлади)?» дедим. У зот: «Ғуборли (хира) қолдиқ ва ёмон ният устидаги сохта сулҳ», дедилар, дейди. Сўнг ҳадисни давом эттирди. Қатода буни Абу Бакр (розияллоҳу анҳу) замонидаги риддат (муртадлик)ка татбиқ қилар эди. «Ала ақзо» — яъни қазо (ғубор, хаслар) дейди. «Ҳудна» — яъни сулҳ дейди. «Ала дахан» — ёмон ниятлар (кек) устида демоқдир.