حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ إِسْحَاقَ الأَهْوَازِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، حَدَّثَنَا بَشِيرُ بْنُ الْمُهَاجِرِ، حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا أَصْحَابَ رَسُولِ اللَّهِ نَتَحَدَّثُ أَنَّ الْغَامِدِيَّةَ وَمَاعِزَ بْنَ مَالِكٍ لَوْ رَجَعَا بَعْدَ اعْتِرَافِهِمَا أَوْ قَالَ لَوْ لَمْ يَرْجِعَا بَعْدَ اعْتِرَافِهِمَا لَمْ يَطْلُبْهُمَا وَإِنَّمَا رَجَمَهُمَا عِنْدَ الرَّابِعَةِ .
Burayda ibn al-Husayb (roziyallohu anhu) aytadi: Biz Rasululloh ﷺ ning sahobalari, oʻzaro shunday gaplashar edik: «Agar Gʻomidiya bilan Moiz ibn Molik iqror berganlaridan keyin (soʻzlaridan) qaytganlarida edi», — yoki u: «Agar iqror berganlaridan keyin qaytmaganlarida edi», dedi, — «u zot ularni (jazo uchun) qidirib soʻramagan boʻlar edilar. U zot ularni faqat toʻrtinchi (iqror)dan keyingina toshboʻron qildilar».Бурайда ибн ал-Ҳусайб (розияллоҳу анҳу) айтади: Биз Расулуллоҳ ﷺ нинг саҳобалари, ўзаро шундай гаплашар эдик: «Агар Ғомидия билан Моиз ибн Молик иқрор берганларидан кейин (сўзларидан) қайтганларида эди», — ёки у: «Агар иқрор берганларидан кейин қайтмаганларида эди», деди, — «у зот уларни (жазо учун) қидириб сўрамаган бўлар эдилар. У зот уларни фақат тўртинчи (иқрор)дан кейингина тошбўрон қилдилар».