حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ أَبُو عُمَرَ الضَّرِيرُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، أَنَّ سَعِيدَ بْنَ إِيَاسٍ الْجُرَيْرِيَّ، أَخْبَرَهُمْ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ شَقِيقٍ الْعُقَيْلِيِّ، عَنِ الأَقْرَعِ، مُؤَذِّنِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ قَالَ بَعَثَنِي عُمَرُ إِلَى الأُسْقُفِّ فَدَعَوْتُهُ فَقَالَ لَهُ عُمَرُ وَهَلْ تَجِدُنِي فِي الْكِتَابِ قَالَ نَعَمْ . قَالَ كَيْفَ تَجِدُنِي قَالَ أَجِدُكَ قَرْنًا . فَرَفَعَ عَلَيْهِ الدِّرَّةَ فَقَالَ قَرْنُ مَهْ فَقَالَ قَرْنٌ حَدِيدٌ أَمِينٌ شَدِيدٌ . قَالَ كَيْفَ تَجِدُ الَّذِي يَجِيءُ مِنْ بَعْدِي فَقَالَ أَجِدُهُ خَلِيفَةً صَالِحًا غَيْرَ أَنَّهُ يُؤْثِرُ قَرَابَتَهُ . قَالَ عُمَرُ يَرْحَمُ اللَّهُ عُثْمَانَ ثَلاَثًا فَقَالَ كَيْفَ تَجِدُ الَّذِي بَعْدَهُ قَالَ أَجِدُهُ صَدَأَ حَدِيدٍ فَوَضَعَ عُمَرُ يَدَهُ عَلَى رَأْسِهِ فَقَالَ يَا دَفْرَاهُ يَا دَفْرَاهُ . فَقَالَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنَّهُ خَلِيفَةٌ صَالِحٌ وَلَكِنَّهُ يُسْتَخْلَفُ حِينَ يُسْتَخْلَفُ وَالسَّيْفُ مَسْلُولٌ وَالدَّمُ مُهْرَاقٌ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ الدَّفْرُ النَّتْنُ .
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)ning muazzini Aqraʼ aytdi: Umar meni yepiskopning oldiga yubordi, men uni chaqirdim. Umar unga: «Sen meni Kitobda topasanmi?» dedi. U: «Ha», dedi. Umar: «Meni qanday topasan?» dedi. U: «Seni qalʼa (qoʻrgʻon) deb topaman», dedi. Shunda (Umar) unga darra koʻtarib: «Qanaqa qalʼa?» dedi. U: «Temir qalʼa, omonatdor, qattiqqoʻl», dedi. (Umar): «Mendan keyin keladiganni qanday topasan?» dedi. U: «Uni solih xalifa deb topaman, faqat u qarindoshlarini afzal koʻradi», dedi. Umar: «Alloh Usmonga rahm qilsin», deb buni uch marta aytdi. Soʻng: «Undan keyingisini qanday topasan?» dedi. U: «Uni zanglagan temir deb topaman», dedi. Shunda Umar qoʻlini boshiga qoʻyib: «Voy badboʻ-yey! Voy badboʻ-yey!» dedi. U: «Ey amir al-moʻminin, u solih xalifa, lekin u xalifa boʻlgan paytda xalifa boʻladiki, qilich qinidan sugʻurilgan, qon toʻkilgan boʻladi», dedi. Abu Dovud aytdi: «Ad-dafr» — bu badboʻylik (yomon hid) maʼnosidadir.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)нинг муаззини Ақраъ айтди: Умар мени епископнинг олдига юборди, мен уни чақирдим. Умар унга: «Сен мени Китобда топасанми?» деди. У: «Ҳа», деди. Умар: «Мени қандай топасан?» деди. У: «Сени қалъа (қўрғон) деб топаман», деди. Шунда (Умар) унга дарра кўтариб: «Қанақа қалъа?» деди. У: «Темир қалъа, омонатдор, қаттиққўл», деди. (Умар): «Мендан кейин келадиганни қандай топасан?» деди. У: «Уни солиҳ халифа деб топаман, фақат у қариндошларини афзал кўради», деди. Умар: «Аллоҳ Усмонга раҳм қилсин», деб буни уч марта айтди. Сўнг: «Ундан кейингисини қандай топасан?» деди. У: «Уни занглаган темир деб топаман», деди. Шунда Умар қўлини бошига қўйиб: «Вой бадбў-ей! Вой бадбў-ей!» деди. У: «Эй амир ал-мўминин, у солиҳ халифа, лекин у халифа бўлган пайтда халифа бўладики, қилич қинидан суғурилган, қон тўкилган бўлади», деди. Абу Довуд айтди: «Ад-дафр» — бу бадбўйлик (ёмон ҳид) маъносидадир.