حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ فَأَثْنَى عَلَى عُثْمَانَ فِي وَجْهِهِ فَأَخَذَ الْمِقْدَادُ بْنُ الأَسْوَدِ تُرَابًا فَحَثَا فِي وَجْهِهِ وَقَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا لَقِيتُمُ الْمَدَّاحِينَ فَاحْثُوا فِي وُجُوهِهِمُ التُّرَابَ " .
Hammom (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi kelib, Usmonni yuziga maqtadi. Shunda Miqdod ibn al-Asvad tuproq olib, uning yuziga sochdi va: «Rasululloh ﷺ: ‹Maqtovchilarni koʻrsangiz, yuzlariga tuproq soching›, dedilar», dedi.Ҳаммом (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Бир киши келиб, Усмонни юзига мақтади. Шунда Миқдод ибн ал-Асвад тупроқ олиб, унинг юзига сочди ва: «Расулуллоҳ ﷺ: ‹Мақтовчиларни кўрсангиз, юзларига тупроқ сочинг›, дедилар», деди.