حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، - يَعْنِي الْمَرْوَزِيَّ - حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنْ سِمَاكٍ الْحَنَفِيِّ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ أَوَّلُ الْمُزَّمِّلِ كَانُوا يَقُومُونَ نَحْوًا مِنْ قِيَامِهِمْ فِي شَهْرِ رَمَضَانَ حَتَّى نَزَلَ آخِرُهَا وَكَانَ بَيْنَ أَوَّلِهَا وَآخِرِهَا سَنَةٌ .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: «Muzzammil (surasi)ning avvalgi (oyatlari) nozil boʻlganida, (sahobalar) Ramazon oyidagi qiyomlariga (turishlariga) yaqin (miqdorda) turar (namoz oʻqir) edilar, toki uning oxiri nozil boʻlguncha. Uning avvali bilan oxiri (nozil boʻlishi) orasida bir yil (vaqt) boʻlgan edi.»Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: «Муззаммил (сураси)нинг аввалги (оятлари) нозил бўлганида, (саҳобалар) Рамазон ойидаги қиёмларига (туришларига) яқин (миқдорда) турар (намоз ўқир) эдилар, токи унинг охири нозил бўлгунча. Унинг аввали билан охири (нозил бўлиши) орасида бир йил (вақт) бўлган эди.»