حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ : بِتُّ لَيْلَةً عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لأَنْظُرَ كَيْفَ يُصَلِّي فَقَامَ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ قِيَامُهُ مِثْلُ رُكُوعِهِ، وَرُكُوعُهُ مِثْلُ سُجُودِهِ، ثُمَّ نَامَ، ثُمَّ اسْتَيْقَظَ فَتَوَضَّأَ وَاسْتَنَّ ثُمَّ قَرَأَ بِخَمْسِ آيَاتٍ مِنْ آلِ عِمْرَانَ { إِنَّ فِي خَلْقِ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَاخْتِلاَفِ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ } فَلَمْ يَزَلْ يَفْعَلُ هَذَا حَتَّى صَلَّى عَشْرَ رَكَعَاتٍ، ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى سَجْدَةً وَاحِدَةً فَأَوْتَرَ بِهَا، وَنَادَى الْمُنَادِي عِنْدَ ذَلِكَ، فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ مَا سَكَتَ الْمُؤَذِّنُ فَصَلَّى سَجْدَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ، ثُمَّ جَلَسَ حَتَّى صَلَّى الصُّبْحَ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ : خَفِيَ عَلَىَّ مِنِ ابْنِ بَشَّارٍ بَعْضُهُ .
Fazl ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi: Bir kecha Nabiy ﷺ qanday namoz oʻqishlarini koʻrish uchun u zotning huzurlarida tundadim. U zot turib, taharat qildilar, soʻng ikki rakaat oʻqidilar — qiyomlari rukuʼlari kabi, rukuʼlari sajdalari kabi (uzun) edi. Soʻng uxladilar, soʻng uygʻonib, taharat qilib, misvok qildilar, soʻng Oli Imrondan besh oyat — {Albatta, osmonlar va yerning yaratilishida hamda kecha bilan kunduzning almashinib turishida...} (Oli Imron 190) — ni oʻqidilar. Toki oʻn rakaat oʻqigunlaricha shunday qilishda davom etdilar. Soʻng turib, bir sajda (rakaat) oʻqib, u bilan vitr qildilar. Shu payt muazzin (azonga) chaqirdi. Rasululloh ﷺ muazzin jim boʻlganidan keyin turib, ikkita yengil rakaat oʻqidilar, soʻng bomdodni oʻqigunlaricha oʻtirdilar. Abu Dovud aytdi: Ibn Bashshordan (eshitganimning) baʼzisi menga (yaxshi) tushmadi.Фазл ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди: Бир кеча Набий ﷺ қандай намоз ўқишларини кўриш учун у зотнинг ҳузурларида тундадим. У зот туриб, таҳарат қилдилар, сўнг икки ракаат ўқидилар — қиёмлари рукуълари каби, рукуълари саждалари каби (узун) эди. Сўнг ухладилар, сўнг уйғониб, таҳарат қилиб, мисвок қилдилар, сўнг Оли Имрондан беш оят — {Албатта, осмонлар ва ернинг яратилишида ҳамда кеча билан кундузнинг алмашиниб туришида...} (Оли Имрон 190) — ни ўқидилар. Токи ўн ракаат ўқигунларича шундай қилишда давом этдилар. Сўнг туриб, бир сажда (ракаат) ўқиб, у билан витр қилдилар. Шу пайт муаззин (азонга) чақирди. Расулуллоҳ ﷺ муаззин жим бўлганидан кейин туриб, иккита енгил ракаат ўқидилар, сўнг бомдодни ўқигунларича ўтирдилар. Абу Довуд айтди: Ибн Башшордан (эшитганимнинг) баъзиси менга (яхши) тушмади.