حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ طُلَيْقِ بْنِ قَيْسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو " رَبِّ أَعِنِّي وَلاَ تُعِنْ عَلَىَّ وَانْصُرْنِي وَلاَ تَنْصُرْ عَلَىَّ وَامْكُرْ لِي وَلاَ تَمْكُرْ عَلَىَّ وَاهْدِنِي وَيَسِّرْ هُدَاىَ إِلَىَّ وَانْصُرْنِي عَلَى مَنْ بَغَى عَلَىَّ اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي لَكَ شَاكِرًا لَكَ ذَاكِرًا لَكَ رَاهِبًا لَكَ مِطْوَاعًا إِلَيْكَ مُخْبِتًا أَوْ مُنِيبًا رَبِّ تَقَبَّلْ تَوْبَتِي وَاغْسِلْ حَوْبَتِي وَأَجِبْ دَعْوَتِي وَثَبِّتْ حُجَّتِي وَاهْدِ قَلْبِي وَسَدِّدْ لِسَانِي وَاسْلُلْ سَخِيمَةَ قَلْبِي " .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ shunday duo qilar edilar: «Robbi aʼinni va lo tuʼin alayy, vansurni va lo tansur alayy, vamkur li va lo tamkur alayy, vahdini va yassir hudoya ilayy, vansurni alo man bagʻo alayy. Allohummajʼalni laka shokiran, laka zokiran, laka rohiban, laka mitvoʼan, ilayka muxbitan av muniban. Robbi taqabbal tavbati, vagʻsil havbati, va ajib daʼvati, va sabbit hujjati, vahdi qalbi, va saddid lisoni, vaslul saxiymata qalbi (Robbim, menga yordam ber, menga qarshi yordam berma; menga gʻalaba ber, menga qarshi gʻalaba berma; men foydamga tadbir qil, menga qarshi tadbir qilma; meni hidoyatga boshla va hidoyatimni menga oson qil; menga zulm qilganlar ustidan menga gʻalaba ber. Ey Alloh, meni Senga shukr qiluvchi, Seni zikr qiluvchi, Sendan qoʻrquvchi, Senga itoatkor, Senga tavozeli yoki Senga qaytuvchi qilgin. Robbim, tavbamni qabul qil, gunohimni yuvib tashla, duomni ijobat qil, dalilimni mustahkamla, qalbimni hidoyat qil, tilimni toʻgʻri qil va qalbimning gʻash-kekligini tortib olib chiqarib tashla)».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ шундай дуо қилар эдилар: «Робби аъинни ва ло туъин алайй, вансурни ва ло тансур алайй, вамкур ли ва ло тамкур алайй, ваҳдини ва яссир ҳудоя илайй, вансурни ало ман бағо алайй. Аллоҳуммажъални лака шокиран, лака зокиран, лака роҳибан, лака митвўан, илайка мухбитан ав мунибан. Робби тақаббал тавбати, вағсил ҳавбати, ва ажиб даъвати, ва саббит ҳужжати, ваҳди қалби, ва саддид лисони, васлул сахиймата қалби (Роббим, менга ёрдам бер, менга қарши ёрдам берма; менга ғалаба бер, менга қарши ғалаба берма; мен фойдамга тадбир қил, менга қарши тадбир қилма; мени ҳидоятга бошла ва ҳидоятимни менга осон қил; менга зулм қилганлар устидан менга ғалаба бер. Эй Аллоҳ, мени Сенга шукр қилувчи, Сени зикр қилувчи, Сендан қўрқувчи, Сенга итоаткор, Сенга тавозели ёки Сенга қайтувчи қилгин. Роббим, тавбамни қабул қил, гуноҳимни ювиб ташла, дуомни ижобат қил, далилимни мустаҳкамла, қалбимни ҳидоят қил, тилимни тўғри қил ва қалбимнинг ғаш-кеклигини тортиб олиб чиқариб ташла)».