حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ الْغُدَانِيُّ، أَخْبَرَنَا غَسَّانُ بْنُ عَوْفٍ، أَخْبَرَنَا الْجُرَيْرِيُّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ الْمَسْجِدَ فَإِذَا هُوَ بِرَجُلٍ مِنَ الأَنْصَارِ يُقَالُ لَهُ أَبُو أُمَامَةَ فَقَالَ " يَا أَبَا أُمَامَةَ مَا لِي أَرَاكَ جَالِسًا فِي الْمَسْجِدِ فِي غَيْرِ وَقْتِ الصَّلاَةِ " . قَالَ هُمُومٌ لَزِمَتْنِي وَدُيُونٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " أَفَلاَ أُعَلِّمُكَ كَلاَمًا إِذَا أَنْتَ قُلْتَهُ أَذْهَبَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ هَمَّكَ وَقَضَى عَنْكَ دَيْنَكَ " . قَالَ قُلْتُ بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " قُلْ إِذَا أَصْبَحْتَ وَإِذَا أَمْسَيْتَ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْهَمِّ وَالْحَزَنِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْعَجْزِ وَالْكَسَلِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنَ الْجُبْنِ وَالْبُخْلِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ غَلَبَةِ الدَّيْنِ وَقَهْرِ الرِّجَالِ " . قَالَ فَفَعَلْتُ ذَلِكَ فَأَذْهَبَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ هَمِّي وَقَضَى عَنِّي دَيْنِي .
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu) aytadilar: Bir kuni Rasululloh ﷺ masjidga kirdilar. Shunda ansorlardan Abu Umoma deb ataladigan bir kishiga koʻzlari tushdi va: «Ey Abu Umoma, nega seni namoz vaqti boʻlmagan paytda masjidda oʻtirgan holda koʻryapman?», dedilar. U: «Yo Rasululloh, meni qiynayotgan gʻamlar va qarzlar (sababli)», dedi. U zot: «Senga shunday soʻzlarni oʻrgataymi, agar sen ularni aytsang, Alloh azza va jalla gʻamingni ketkazadi va qarzingni ado etadi?», dedilar. U: «Albatta, yo Rasululloh!», dedi. U zot: «Tonggga chiqqaningda va kechqurun bunday degin: ‹Allohumma, men Sendan gʻam va anduhdan panoh soʻrayman, Sendan ojizlik va dangasalikdan panoh soʻrayman, Sendan qoʻrqoqlik va baxillikdan panoh soʻrayman va Sendan qarzning yengib qoʻyishidan hamda kishilarning zoʻravonligidan panoh soʻrayman›», dedilar. (Abu Umoma) aytdi: Men shunday qildim, bas, Alloh azza va jalla gʻamimni ketkazdi va qarzimni ado etdi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу) айтадилар: Бир куни Расулуллоҳ ﷺ масжидга кирдилар. Шунда ансорлардан Абу Умома деб аталадиган бир кишига кўзлари тушди ва: «Эй Абу Умома, нега сени намоз вақти бўлмаган пайтда масжидда ўтирган ҳолда кўряпман?», дедилар. У: «Ё Расулуллоҳ, мени қийнаётган ғамлар ва қарзлар (сабабли)», деди. У зот: «Сенга шундай сўзларни ўргатайми, агар сен уларни айтсанг, Аллоҳ азза ва жалла ғамингни кетказади ва қарзингни адо этади?», дедилар. У: «Албатта, ё Расулуллоҳ!», деди. У зот: «Тонггга чиққанингда ва кечқурун бундай дегин: ‹Аллоҳумма, мен Сендан ғам ва андуҳдан паноҳ сўрайман, Сендан ожизлик ва дангасаликдан паноҳ сўрайман, Сендан қўрқоқлик ва бахилликдан паноҳ сўрайман ва Сендан қарзнинг енгиб қўйишидан ҳамда кишиларнинг зўравонлигидан паноҳ сўрайман›», дедилар. (Абу Умома) айтди: Мен шундай қилдим, бас, Аллоҳ азза ва жалла ғамимни кетказди ва қарзимни адо этди.