حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ، عَنْ رَبِيعَةَ، - يَعْنِي ابْنَ يَزِيدَ - عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْخَوْلاَنِيِّ، عَنْ أَبِي مُسْلِمٍ الْخَوْلاَنِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي الْحَبِيبُ الأَمِينُ، أَمَّا هُوَ إِلَىَّ فَحَبِيبٌ وَأَمَّا هُوَ عِنْدِي فَأَمِينٌ عَوْفُ بْنُ مَالِكٍ قَالَ كُنَّا عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَبْعَةً أَوْ ثَمَانِيَةً أَوْ تِسْعَةً فَقَالَ " أَلاَ تُبَايِعُونَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " . وَكُنَّا حَدِيثَ عَهْدٍ بِبَيْعَةٍ قُلْنَا قَدْ بَايَعْنَاكَ حَتَّى قَالَهَا ثَلاَثًا فَبَسَطْنَا أَيْدِيَنَا فَبَايَعْنَاهُ فَقَالَ قَائِلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا قَدْ بَايَعْنَاكَ فَعَلاَمَ نُبَايِعُكَ قَالَ " أَنْ تَعْبُدُوا اللَّهَ وَلاَ تُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا وَتُصَلُّوا الصَّلَوَاتِ الْخَمْسَ وَتَسْمَعُوا وَتُطِيعُوا " . وَأَسَرَّ كَلِمَةً خُفْيَةً قَالَ " وَلاَ تَسْأَلُوا النَّاسَ شَيْئًا " . قَالَ فَلَقَدْ كَانَ بَعْضُ أُولَئِكَ النَّفَرِ يَسْقُطُ سَوْطُهُ فَمَا يَسْأَلُ أَحَدًا أَنْ يُنَاوِلَهُ إِيَّاهُ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ حَدِيثُ هِشَامٍ لَمْ يَرْوِهِ إِلاَّ سَعِيدٌ .
Abu Muslim al-Xavloniy aytadilar: Menga sevimli va ishonchli (zot) — ammo u menga sevimli, mening nazdimda esa ishonchlidir — Avf ibn Molik (roziyallohu anhu) hadis aytib berdi. U shunday dedi: Biz Rasululloh ﷺ huzurlarida yetti yoki sakkiz yoxud toʻqqiz kishi edik. U zot: «Rasulullohga bayʼat qilmaysizlarmi?» dedilar. Holbuki, biz yaqindagina bayʼat qilgan edik. Biz: «Sizga bayʼat qilgan edik-ku», dedik. U zot buni uch marta aytdilar. Shunda biz qoʻllarimizni choʻzib, u zotga bayʼat qildik. Bir kishi: «Yo Rasululloh, biz sizga bayʼat qilgan edik-ku, endi nimaga bayʼat qilamiz?» dedi. U zot: «Allohga ibodat qilishingiz va Unga hech narsani sherik keltirmasligingiz, besh vaqt namozni oʻqishingiz, (amirlarga) quloq solishingiz va itoat qilishingizga», dedilar va bir kalimani pichirlab maxfiy aytdilar: «Va odamlardan biror narsa soʻramasligingizga». (Roviy) aytadi: Soʻngra oʻsha kishilarning baʼzisining qamchisi tushib qolsa ham, uni oʻziga olib bering, deb birovdan soʻramaydigan boʻldi.Абу Муслим ал-Хавлоний айтадилар: Менга севимли ва ишончли (зот) — аммо у менга севимли, менинг наздимда эса ишончлидир — Авф ибн Молик (розияллоҳу анҳу) ҳадис айтиб берди. У шундай деди: Биз Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларида етти ёки саккиз ёхуд тўққиз киши эдик. У зот: «Расулуллоҳга байъат қилмайсизларми?» дедилар. Ҳолбуки, биз яқиндагина байъат қилган эдик. Биз: «Сизга байъат қилган эдик-ку», дедик. У зот буни уч марта айтдилар. Шунда биз қўлларимизни чўзиб, у зотга байъат қилдик. Бир киши: «Ё Расулуллоҳ, биз сизга байъат қилган эдик-ку, энди нимага байъат қиламиз?» деди. У зот: «Аллоҳга ибодат қилишингиз ва Унга ҳеч нарсани шерик келтирмаслигингиз, беш вақт намозни ўқишингиз, (амирларга) қулоқ солишингиз ва итоат қилишингизга», дедилар ва бир калимани пичирлаб махфий айтдилар: «Ва одамлардан бирор нарса сўрамаслигингизга». (Ровий) айтади: Сўнгра ўша кишиларнинг баъзисининг қамчиси тушиб қолса ҳам, уни ўзига олиб беринг, деб бировдан сўрамайдиган бўлди.