حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عَدِيٍّ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ نَصْرِ بْنِ عَاصِمٍ عَنْ مَالِكِ بْنِ الْحُوَيْرِثِأَنَّهُ رَأَى نَبِيَّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ فِي صَلَاتِهِ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنْ رُكُوعِهِ وَإِذَا سَجَدَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنْ سُجُودِهِ حَتَّى يُحَاذِيَ بِهَا فُرُوعَ أُذُنَيْهِ
Molik ibn al-Huvayris (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U Allohning Nabiysi ﷺ namozlarida rukuʼdan boshlarini koʻtarganlarida, sajda qilganlarida va sajdadan boshlarini koʻtarganlarida qoʻllarini quloqlari uchi barobar boʻlguncha koʻtarganlarini koʻrdi.Молик ибн ал-Ҳувайрис (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У Аллоҳнинг Набийси ﷺ намозларида рукуъдан бошларини кўтарганларида, сажда қилганларида ва саждадан бошларини кўтарганларида қўлларини қулоқлари учи баробар бўлгунча кўтарганларини кўрди.