حَدَّثَنَا وَكِيعٌ حَدَّثَنَا أَبِي عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيسَى عَنْ أُمَيَّةَ بْنِ هِنْدِ بْنِ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَامِرٍقَالَ انْطَلَقَ عَامِرُ بْنُ رَبِيعَةَ وَسَهْلُ بْنُ حُنَيْفٍ يُرِيدَانِ الْغُسْلَ قَالَ فَانْطَلَقَا يَلْتَمِسَانِ الْخَمَرَ قَالَ فَوَضَعَ عَامِرٌ جُبَّةً كَانَتْ عَلَيْهِ مِنْ صُوفٍ فَنَظَرْتُ إِلَيْهِ فَأَصَبْتُهُ بِعَيْنِي فَنَزَلَ الْمَاءَ يَغْتَسِلُ قَالَ فَسَمِعْتُ لَهُ فِي الْمَاءِ قَرْقَعَةً فَأَتَيْتُهُ فَنَادَيْتُهُ ثَلَاثًا فَلَمْ يُجِبْنِي فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَخْبَرْتُهُ قَالَ فَجَاءَ يَمْشِي فَخَاضَ الْمَاءَ كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى بَيَاضِ سَاقَيْهِ قَالَ فَضَرَبَ صَدْرَهُ بِيَدِهِ ثُمَّ قَالَ اللَّهُمَّ أَذْهِبْ عَنْهُ حَرَّهَا وَبَرْدَهَا وَوَصَبَهَا قَالَ فَقَامَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا رَأَى أَحَدُكُمْ مِنْ أَخِيهِ أَوْ مِنْ نَفْسِهِ أَوْ مِنْ مَالِهِ مَا يُعْجِبُهُ فَلْيُبَرِّكْهُ فَإِنَّ الْعَيْنَ حَقٌّ
Abdulloh ibn Omir aytdi: Omir ibn Rabiʼa bilan Sahl ibn Hunayf gʻusl qilmoqchi boʻlib ketdilar va panoh joy izladilar. Omir ustidagi jun jubbasini yechdi, men unga qaradim va koʻzim tegdi. U suvga tushib choʻmilar edi, men uning suvda gʻulduraganini eshitdim. Oldiga borib, uch marta chaqirdim, u menga javob bermadi. Shunda Nabiy ﷺning huzurlariga borib, xabar berdim. U zot yurib keldilar va suvga tushdilar — goʻyo hozir ham u zotning oq boldirlariga qarab turgandekman. Soʻng u zot qoʻllari bilan uning koʻkragiga urib: «Allohim, undan buning issigʻini, sovugʻini va ogʻrigʻini ketkaz», dedilar. Shunda u turdi. Soʻng Rasululloh ﷺ: «Agar birontangiz birodarida yoki oʻzida yoki molida uni hayratlantiradigan narsani koʻrsa, darhol unga baraka tilasin, chunki koʻz tegishi haqdir», dedilar.Абдуллоҳ ибн Омир айтди: Омир ибн Рабиъа билан Саҳл ибн Ҳунайф ғусл қилмоқчи бўлиб кетдилар ва паноҳ жой изладилар. Омир устидаги жун жуббасини ечди, мен унга қарадим ва кўзим тегди. У сувга тушиб чўмилар эди, мен унинг сувда ғулдураганини эшитдим. Олдига бориб, уч марта чақирдим, у менга жавоб бермади. Шунда Набий ﷺнинг ҳузурларига бориб, хабар бердим. У зот юриб келдилар ва сувга тушдилар — гўё ҳозир ҳам у зотнинг оқ болдирларига қараб тургандекман. Сўнг у зот қўллари билан унинг кўкрагига уриб: «Аллоҳим, ундан бунинг иссиғини, совуғини ва оғриғини кетказ», дедилар. Шунда у турди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ: «Агар биронтангиз биродарида ёки ўзида ёки молида уни ҳайратлантирадиган нарсани кўрса, дарҳол унга барака тиласин, чунки кўз тегиши ҳақдир», дедилар.