حَدَّثَنَا حَسَنٌ قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ الْأَعْرَجُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ عَنْ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍأَنَّهُ كَانَ لَهُ مَالٌ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ أَبِي حَدْرَدٍ الْأَسْلَمِيِّ فَلَقِيَهُ فَلَزِمَهُ حَتَّى ارْتَفَعَتْ الْأَصْوَاتُ فَمَرَّ بِهِمَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ يَا كَعْبُ فَأَشَارَ بِيَدِهِ كَأَنَّهُ يَقُولُ النِّصْفُ فَأَخَذَ نِصْفًا مِمَّا عَلَيْهِ وَتَرَكَ النِّصْفَ
Kaʼb ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, uning Abdulloh Abu Hadrad al-Aslamiyning zimmasida haqi bor edi. U uni uchratib qoldi va (qarzni talab qilib) undan qolmadi, hatto ovozlari koʻtarilib ketdi. Shu payt Rasululloh ﷺ ularning yonidan oʻtib qolib: «Ey Kaʼb!» dedilar va goʻyo yarmini (kech) deganday qoʻllari bilan ishora qildilar. Shunda Kaʼb zimmasidagining yarmini oldi va yarmini kechdi.Каъб ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, унинг Абдуллоҳ Абу Ҳадрад ал-Асламийнинг зиммасида ҳақи бор эди. У уни учратиб қолди ва (қарзни талаб қилиб) ундан қолмади, ҳатто овозлари кўтарилиб кетди. Шу пайт Расулуллоҳ ﷺ уларнинг ёнидан ўтиб қолиб: «Эй Каъб!» дедилар ва гўё ярмини (кеч) дегандай қўллари билан ишора қилдилар. Шунда Каъб зиммасидагининг ярмини олди ва ярмини кечди.