حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ إِسْحَاقَ قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ قَالَ أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّا بْنُ أَبِي زَائِدَةَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَعْدِ بْنِ زُرَارَةَ عَنِ ابْنِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ الْأَنْصَارِيِّ عَنْ أَبِيهِ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا ذِئْبَانِ جَائِعَانِ أُرْسِلَا فِي غَنَمٍ بِأَفْسَدَ لَهَا مِنْ حِرْصِ الْمَرْءِ عَلَى الْمَالِ وَالشَّرَفِ لِدِينِهِ
Kaʼb ibn Molik al-Ansoriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Bir qoʻy podasiga qoʻyib yuborilgan ikki och boʻrining unga keltiradigan buzuqligi kishining mol va martabaga boʻlgan ochkoʻzligining uning diniga keltiradigan buzuqligidan koʻproq emas», dedilar.Каъб ибн Молик ал-Ансорий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бир қўй подасига қўйиб юборилган икки оч бўрининг унга келтирадиган бузуқлиги кишининг мол ва мартабага бўлган очкўзлигининг унинг динига келтирадиган бузуқлигидан кўпроқ эмас», дедилар.