حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنِ الْحَكَمِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَحَّلَ نَاسًا مِنْ بَنِي هَاشِمٍ بِلَيْلٍ قَالَ شُعْبَةُ أَحْسَبُهُ قَالَ ضَعَفَتَهُمْ وَأَمَرَهُمْ أَنْ لَا يَرْمُوا الْجَمْرَةَ حَتَّى تَطْلُعَ الشَّمْسُ شُعْبَةُ شَكَّ فِي ضَعَفَتَهُمْ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ Banu Hoshimdan bir necha kishini kechasi (Muzdalifadan) joʻnatdilar — Shuʼba: «Ularning zaiflarini, degan deb oʻylayman», dedi — va ularga quyosh chiqmaguncha jamraga tosh otmaslikni buyurdilar. Shuʼba «ularning zaiflarini» (degan soʻzda) shubha qildi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ Бану Ҳошимдан бир неча кишини кечаси (Муздалифадан) жўнатдилар — Шуъба: «Уларнинг заифларини, деган деб ўйлайман», деди — ва уларга қуёш чиқмагунча жамрага тош отмасликни буюрдилар. Шуъба «уларнинг заифларини» (деган сўзда) шубҳа қилди.