حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عُمَرَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ عَنْ شُعْبَةَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍأَنَّ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ كَانَ رِدْفَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَوْمَ عَرَفَةَ فَدَخَلَ الشِّعْبَ فَنَزَلَ فَأَهْرَاقَ الْمَاءَ ثُمَّ تَوَضَّأَ وَرَكِبَ وَلَمْ يُصَلِّ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Usoma ibn Zayd Arafa kuni Rasululloh ﷺning ortlarida mingashib borar edi. U zot bir togʻ oraligʻiga kirib, (ulovdan) tushdilar va hojatlarini chiqardilar, soʻng tahorat qilib (ulovga) mindilar va namoz oʻqimadilar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Усома ибн Зайд Арафа куни Расулуллоҳ ﷺнинг ортларида мингашиб борар эди. У зот бир тоғ оралиғига кириб, (уловдан) тушдилар ва ҳожатларини чиқардилар, сўнг таҳорат қилиб (уловга) миндилар ва намоз ўқимадилар.