حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ حَدَّثَنَا الْمُغِيرَةُ بْنُ النُّعْمَانِ شَيْخٌ مِنْ النَّخَعِ قَالَ سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ جُبَيْرٍ يُحَدِّثُ قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ قَالَقَامَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِمَوْعِظَةٍ فَقَالَ يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّكُمْ مَحْشُورُونَ إِلَى اللَّهِ حُفَاةً عُرَاةً غُرْلًا {كَمَا بَدَأْنَا أَوَّلَ خَلْقٍ نُعِيدُهُ وَعْدًا عَلَيْنَا إِنَّا كُنَّا فَاعِلِينَ} أَلَا وَإِنَّ أَوَّلَ الْخَلْقِ يُكْسَى يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِبْرَاهِيمُ وَإِنَّهُ سَيُجَاءُ بِأُنَاسٍ مِنْ أُمَّتِي فَيُؤْخَذُ بِهِمْ ذَاتَ الشِّمَالِ فَلَأَقُولَنَّ أَصْحَابِي فَلَيُقَالَنَّ لِي إِنَّكَ لَا تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ فَلَأَقُولَنَّ كَمَا قَالَ الْعَبْدُ الصَّالِحُ {وَكُنْتُ عَلَيْهِمْ شَهِيدًا مَا دُمْتُ فِيهِمْ فَلَمَّا تَوَفَّيْتَنِي كُنْتَ أَنْتَ الرَّقِيبَ عَلَيْهِمْ وَأَنْتَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ شَهِيدٌ إِلَى فَإِنَّهُمْ عِبَادُكَ وَإِنْ تَغْفِرْ لَهُمْ فَإِنَّكَ أَنْتَ الْعَزِيزُ الْحَكِيمُ} فَيُقَالُ إِنَّ هَؤُلَاءِ لَمْ يَزَالُوا مُرْتَدِّينَ عَلَى أَعْقَابِهِمْ مُنْذُ فَارَقْتَهُمْقَالَ شُعْبَةُ أَمَلَّهُ عَلَى سُفْيَانَ فَأَمَلَّهُ عَلَيَّ سُفْيَانُ مَكَانَهُ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ النُّعْمَانِ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ قَامَ فِينَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِمَوْعِظَةٍ فَذَكَرَهُ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U dedi: Rasululloh ﷺ oramizda vaʼz qilish uchun turdilar va: «Ey odamlar! Albatta sizlar Alloh (huzuriga) yalangoyoq, yalangʻoch, sunnatsiz holda toʻplanasizlar. {Avval qanday yaratgan boʻlsak, oʻshanday qaytaramiz. Bu zimmamizdagi vaʼdadir; albatta Biz (uni) ado etguvchimiz}. Ogoh boʻlinglar! Qiyomat kuni eng avval kiydiriladigan xaloyiq Ibrohimdir. Albatta ummatimdan baʼzi kishilar keltiriladi-da, ular chap tomonga olib ketiladilar. Shunda men albatta: ‹Mening ashoblarim!› deyman. Menga esa albatta: ‹Sen ulardan keyin ular nima ixtiro qilganini bilmaysan›, deyiladi. Shunda men solih banda aytganidek: {Toki men ular ichida ekanman, ularga guvoh boʻldim; bas, Sen meni vafot ettirganingdan keyin, ularning ustidan Sening Oʻzing kuzatuvchi boʻlding. Sen har bir narsaga guvohsan} — {albatta ular Sening bandalaringdir; agar ularni magʻfirat qilsang, albatta Sen Oʻzing Azizu Hakimsan}gacha — deyman. Shunda: ‹Albatta bular sen ulardan ajralganingdan beri ortlariga qaytib ketgan edilar›, deyiladi», dedilar. Shuʼba dedi: Uni Sufyonga aytib yozdirdi, Sufyon esa oʻsha joyda menga aytib yozdirdi.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У деди: Расулуллоҳ ﷺ орамизда ваъз қилиш учун турдилар ва: «Эй одамлар! Албатта сизлар Аллоҳ (ҳузурига) ялангоёқ, яланғоч, суннатсиз ҳолда тўпланасизлар. {Аввал қандай яратган бўлсак, ўшандай қайтарамиз. Бу зиммамиздаги ваъдадир; албатта Биз (уни) адо этгувчимиз}. Огоҳ бўлинглар! Қиёмат куни энг аввал кийдириладиган халойиқ Иброҳимдир. Албатта умматимдан баъзи кишилар келтирилади-да, улар чап томонга олиб кетиладилар. Шунда мен албатта: ‹Менинг ашобларим!› дейман. Менга эса албатта: ‹Сен улардан кейин улар нима ихтиро қилганини билмайсан›, дейилади. Шунда мен солиҳ банда айтганидек: {Токи мен улар ичида эканман, уларга гувоҳ бўлдим; бас, Сен мени вафот эттирганингдан кейин, уларнинг устидан Сенинг Ўзинг кузатувчи бўлдинг. Сен ҳар бир нарсага гувоҳсан} — {албатта улар Сенинг бандаларингдир; агар уларни мағфират қилсанг, албатта Сен Ўзинг Азизу Ҳакимсан}гача — дейман. Шунда: ‹Албатта булар сен улардан ажралганингдан бери ортларига қайтиб кетган эдилар›, дейилади», дедилар. Шуъба деди: Уни Суфёнга айтиб ёздирди, Суфён эса ўша жойда менга айтиб ёздирди.