قَالَ قَرَأْتُ عَلَى يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ عَنْ هِشَامٍ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ عَنْ خِلَاسٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ قَالَأُتِيَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ فَسُئِلَ عَنْ رَجُلٍ تَزَوَّجَ امْرَأَةً وَلَمْ يَكُنْ سَمَّى لَهَا صَدَاقًا فَمَاتَ قَبْلَ أَنْ يَدْخُلَ بِهَا فَلَمْ يَقُلْ فِيهَا شَيْئًا فَرَجَعُوا ثُمَّ أَتَوْهُ فَسَأَلُوهُ فَقَالَ سَأَقُولُ فِيهَا بِجَهْدِ رَأْيِي فَإِنْ أَصَبْتُ فَاللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ يُوَفِّقُنِي لِذَلِكَ وَإِنْ أَخْطَأْتُ فَهُوَ مِنِّي لَهَا صَدَاقُ نِسَائِهَا وَلَهَا الْمِيرَاثُ وَعَلَيْهَا الْعِدَّةُ فَقَامَ رَجُلٌ مِنْ أَشْجَعَ فَقَالَ أَشْهَدُ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَضَى بِذَلِكَ قَالَ هَلُمَّ مَنْ يَشْهَدُ لَكَ بِذَلِكَ فَشَهِدَ أَبُو الْجَرَّاحِ بِذَلِكَحَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو حَدَّثَنَا هِشَامٌ الْمَعْنَى إِلَّا أَنَّهُ قَالَ فِي بَرْوَعَ بِنْتِ وَاشِقٍ فَقَالَ هَلُمَّ شَاهِدَاكَ عَلَى هَذَا فَشَهِدَ أَبُو سِنَانٍ وَالْجَرَّاحُ رَجُلَانِ مِنْ أَشْجَعَ
Abdulloh ibn Utbadan rivoyat qilinadi: Abdulloh ibn Masʼudning oldiga kelib, bir kishi haqida soʻrashdi: u bir ayolga uylangan, unga mahr belgilamagan va u bilan qoʻshilishdan oldin vafot etgan edi. U bu haqda hech narsa demadi. Ular qaytib ketishdi, soʻng yana kelib undan soʻrashdi. Shunda u: «Bu haqda oʻz raʼyim (ijtihodim)ni ishga solib aytaman: agar toʻgʻri qilsam, Alloh azza va jalla meni shunga muvaffaq qilgandir; agar xato qilsam, u mendandir. Unga oʻz (tengdosh) ayollarining mahri (beriladi), unga meros ham (tegadi) va uning zimmasida idda (bor)», dedi. Shunda Ashjaʼ (qabilasi)dan bir kishi turib: «Nabiy ﷺ shunga hukm qilganlariga guvohlik beraman», dedi. U: «Buni senga guvohlik beradiganni keltir», dedi. Shunda Abul-Jarroh bunga guvohlik berdi. (Boshqa rivoyatda) Hishom shu maʼnoni (aytdi), faqat u buni Barvaʼ bint Voshiq haqida deb aytdi va: «Bunga ikkita guvohingni keltir», dedi. Shunda Ashjaʼdan boʻlgan ikki kishi — Abu Sinon va al-Jarroh guvohlik berdilar.Абдуллоҳ ибн Утбадан ривоят қилинади: Абдуллоҳ ибн Масъуднинг олдига келиб, бир киши ҳақида сўрашди: у бир аёлга уйланган, унга маҳр белгиламаган ва у билан қўшилишдан олдин вафот этган эди. У бу ҳақда ҳеч нарса демади. Улар қайтиб кетишди, сўнг яна келиб ундан сўрашди. Шунда у: «Бу ҳақда ўз раъйим (ижтиҳодим)ни ишга солиб айтаман: агар тўғри қилсам, Аллоҳ азза ва жалла мени шунга муваффақ қилгандир; агар хато қилсам, у мендандир. Унга ўз (тенгдош) аёлларининг маҳри (берилади), унга мерос ҳам (тегади) ва унинг зиммасида идда (бор)», деди. Шунда Ашжаъ (қабиласи)дан бир киши туриб: «Набий ﷺ шунга ҳукм қилганларига гувоҳлик бераман», деди. У: «Буни сенга гувоҳлик берадиганни келтир», деди. Шунда Абул-Жарроҳ бунга гувоҳлик берди. (Бошқа ривоятда) Ҳишом шу маънони (айтди), фақат у буни Барваъ бинт Вошиқ ҳақида деб айтди ва: «Бунга иккита гувоҳингни келтир», деди. Шунда Ашжаъдан бўлган икки киши — Абу Синон ва ал-Жарроҳ гувоҳлик бердилар.