حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ مُوسَى حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ قَيْسٍ وَلَمْ يَسْمَعْهُ مِنْهُ وَسَأَلَهُ رَجُلٌ عَنْ حَدِيثِ عَلْقَمَةَ فَهُوَ هَذَا الْحَدِيثُأَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ أَتَى أَبَا مُوسَى الْأَشْعَرِيَّ فِي مَنْزِلِهِ فَحَضَرَتْ الصَّلَاةُ فَقَالَ أَبُو مُوسَى تَقَدَّمْ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ فَإِنَّكَ أَقْدَمُ سِنًّا وَأَعْلَمُ قَالَ لَا بَلْ تَقَدَّمْ أَنْتَ فَإِنَّمَا أَتَيْنَاكَ فِي مَنْزِلِكَ وَمَسْجِدِكَ فَأَنْتَ أَحَقُّ قَالَ فَتَقَدَّمَ أَبُو مُوسَى فَخَلَعَ نَعْلَيْهِ فَلَمَّا سَلَّمَ قَالَ مَا أَرَدْتَ إِلَى خَلْعِهِمَا أَبِالْوَادِي الْمُقَدَّسِ أَنْتَ لَقَدْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصَلِّي فِي الْخُفَّيْنِ وَالنَّعْلَيْنِ
Alqama ibn Qaysdan rivoyat qilinadi: Abdulloh ibn Masʼud Abu Muso al-Ashʼariyning uyiga keldi va namoz vaqti boʻldi. Abu Muso: «Oldinga oʻt, ey Abu Abdurrahmon, chunki sen yoshing bilan kattaroq va bilimdonroqsan», dedi. U: «Yoʻq, balki oʻzing oldinga oʻt; biz sening uyingga va masjidingga kelgan edik, bas, sen haqliroqsan», dedi. Bas, Abu Muso oldinga oʻtdi va ikki kovushini yechdi. Salom berganidan keyin (Abdulloh): «Nima uchun ularni yechding? Sen muqaddas vodiydamisan? Men Rasululloh ﷺning mahsi va kovushlarida namoz oʻqiyotganlarini koʻrganman», dedi.Алқама ибн Қайсдан ривоят қилинади: Абдуллоҳ ибн Масъуд Абу Мусо ал-Ашъарийнинг уйига келди ва намоз вақти бўлди. Абу Мусо: «Олдинга ўт, эй Абу Абдурраҳмон, чунки сен ёшинг билан каттароқ ва билимдонроқсан», деди. У: «Йўқ, балки ўзинг олдинга ўт; биз сенинг уйингга ва масжидингга келган эдик, бас, сен ҳақлироқсан», деди. Бас, Абу Мусо олдинга ўтди ва икки ковушини ечди. Салом берганидан кейин (Абдуллоҳ): «Нима учун уларни ечдинг? Сен муқаддас водийдамисан? Мен Расулуллоҳ ﷺнинг маҳси ва ковушларида намоз ўқиётганларини кўрганман», деди.