حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو وَسُرَيْجٌ الْمَعْنَى قَالَا حَدَّثَنَا فُلَيْحٌ عَنْ هِلَالِ بْنِ عَلِيٍّ عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ مَثَلُ الْمُؤْمِنِ مَثَلُ خَامَةِ الزَّرْعِ مِنْ حَيْثُ انْتَهَى الرِّيحُ كَفَتْهَا فَإِذَا سَكَنَتْ اعْتَدَلَتْ وَكَذَلِكَ مَثَلُ الْمُؤْمِنِ يَتَكَفَّأُ بِالْبَلَاءِ وَمَثَلُ الْكَافِرِ مَثَلُ الْأَرْزَةِ صَمَّاءُ مُعْتَدِلَةٌ يَقْصِمُهَا اللَّهُ إِذَا شَاءَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Moʻminning misoli koʻkargan ekinning misolidir: shamol qay tomondan kelsa, uni egib qoʻyadi; shamol tinganda esa u yana tik boʻladi. Moʻminning misoli ham shunday — u balo bilan egiladi. Kofirning misoli esa qarigʻay daraxtining misolidir: qattiq va tik turadi, Alloh xohlaganda uni sindirib tashlaydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Мўминнинг мисоли кўкарган экиннинг мисолидир: шамол қай томондан келса, уни эгиб қўяди; шамол тинганда эса у яна тик бўлади. Мўминнинг мисоли ҳам шундай — у бало билан эгилади. Кофирнинг мисоли эса қариғай дарахтининг мисолидир: қаттиқ ва тик туради, Аллоҳ хоҳлаганда уни синдириб ташлайди», дедилар.