حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ أَبِي الزِّنَادِ عَنِ الْأَعْرَجِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَيَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَا يَسْرِقُ حِينَ يَسْرِقُ وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلَا يَشْرَبُ الْخَمْرَ حِينَ يَشْرَبُهَا وَهُوَ مُؤْمِنٌ وَلَا يَزْنِي حِينَ يَزْنِي وَهُوَ مُؤْمِنٌ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, u buni Nabiy ﷺga yetkazadi: «Oʻgʻri oʻgʻirlik qilayotgan paytida moʻmin holida oʻgʻirlik qilmaydi; xamr ichuvchi uni ichayotgan paytida moʻmin holida ichmaydi; zinokor zino qilayotgan paytida moʻmin holida zino qilmaydi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, у буни Набий ﷺга етказади: «Ўғри ўғирлик қилаётган пайтида мўмин ҳолида ўғирлик қилмайди; хамр ичувчи уни ичаётган пайтида мўмин ҳолида ичмайди; зинокор зино қилаётган пайтида мўмин ҳолида зино қилмайди».