حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ أَبِي الزِّنَادِ عَنْ الْأَعْرَجِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَعَمْرٌو عَنْ يَحْيَى بْنِ جَعْدَةَإِنَّ نَارَكُمْ هَذِهِ جُزْءٌ مِنْ سَبْعِينَ جُزْءًا مِنْ نَارِ جَهَنَّمَ وَضُرِبَتْ بِالْبَحْرِ مَرَّتَيْنِ وَلَوْلَا ذَلِكَ مَا جَعَلَ اللَّهُ فِيهَا مَنْفَعَةً لِأَحَدٍ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, u Nabiy ﷺdan rivoyat qiladi: «Albatta, sizlarning mana bu olovingiz jahannam olovining yetmishdan bir boʻlagidir. U ikki marta dengizga urib (sovutil)gan; agar shunday boʻlmaganida, Alloh unda hech kim uchun manfaat qilmagan boʻlardi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, у Набий ﷺдан ривоят қилади: «Албатта, сизларнинг мана бу оловингиз жаҳаннам оловининг етмишдан бир бўлагидир. У икки марта денгизга уриб (совутил)ган; агар шундай бўлмаганида, Аллоҳ унда ҳеч ким учун манфаат қилмаган бўларди».