وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَيَفْرَحُ أَحَدُكُمْ بِرَاحِلَتِهِ إِذَا ضَلَّتْ مِنْهُ ثُمَّ وَجَدَهَا قَالُوا نَعَمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ لَلَّهُ أَشَدُّ فَرَحًا بِتَوْبَةِ عَبْدِهِ إِذَا تَابَ مِنْ أَحَدِكُمْ بِرَاحِلَتِهِ إِذَا وَجَدَهَا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Biringiz ulovi yoʻqolib, soʻng uni topib olsa, quvonadimi?» dedilar. Ular: «Ha, yo Rasululloh», dedilar. U zot: «Muhammadning joni qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, Alloh bandasi tavba qilgandagi tavbasidan, biringiz yoʻqolgan ulovini topib olgandagi quvonchidan koʻra qattiqroq quvonadi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бирингиз улови йўқолиб, сўнг уни топиб олса, қувонадими?» дедилар. Улар: «Ҳа, ё Расулуллоҳ», дедилар. У зот: «Муҳаммаднинг жони қўлида бўлган Зотга қасамки, Аллоҳ бандаси тавба қилгандаги тавбасидан, бирингиз йўқолган уловини топиб олгандаги қувончидан кўра қаттиқроқ қувонади», дедилар.