حَدَّثَنَا يُونُسُ حَدَّثَنَا شَيْبَانُ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَنَسٍ قَالَ وَحَدَّثَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍأَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَمَرَ بِبِضْعَةٍ وَعِشْرِينَ رَجُلًا مِنْ صَنَادِيدِ قُرَيْشٍ فَأُلْقُوا فِي طُوًى مِنْ أَطْوَاءِ بَدْرٍ خَبِيثٍ مُخْبِثٍ قَالَ وَكَانَ إِذَا ظَهَرَ عَلَى قَوْمٍ أَقَامَ بِالْعَرْصَةِ ثَلَاثَ لَيَالٍ قَالَ فَلَمَّا ظَهَرَ عَلَى بَدْرٍ أَقَامَ ثَلَاثَ لَيَالٍ حَتَّى إِذَا كَانَ الثَّالِثُ أَمَرَ بِرَاحِلَتِهِ فَشُدَّتْ بِرَحْلِهَا ثُمَّ مَشَى وَاتَّبَعَهُ أَصْحَابُهُ قَالُوا فَمَا نَرَاهُ يَنْطَلِقُ إِلَّا لِيَقْضِيَ حَاجَتَهُ قَالَ حَتَّى قَامَ عَلَى شَفَةِ الطُّوَى قَالَ فَجَعَلَ يُنَادِيهِمْ بِأَسْمَائِهِمْ وَأَسْمَاءِ آبَائِهِمْ يَا فُلَانُ بْنَ فُلَانٍ أَسَرَّكُمْ أَنَّكُمْ أَطَعْتُمْ اللَّهَ وَرَسُولَهُ هَلْ وَجَدْتُمْ مَا وَعَدَكُمْ رَبُّكُمْ حَقًّا قَالَ عُمَرُ يَا نَبِيَّ اللَّهِ مَا تُكَلِّمُ مِنْ أَجْسَادٍ لَا أَرْوَاحَ فِيهَا قَالَ وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ مَا أَنْتُمْ بِأَسْمَعَ لِمَا أَقُولُ مِنْهُمْقَالَ قَتَادَةُ أَحْيَاهُمْ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ لَهُ حَتَّى سَمِعُوا قَوْلَهُ تَوْبِيخًا وَتَصْغِيرًا وَنَقِيمَةً
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki, Allohning Nabiysi ﷺ Quraysh sarvarlaridan yigirmadan ortiq kishi (haqida) buyurdilar va ular Badr quduqlaridan bir iflos, sassiq quduqqa tashlandi. (Anas) dedi: U zot bir qavm ustidan gʻolib kelsalar, maydonda uch kecha turar edilar. Badrda gʻolib boʻlganlarida ham uch kecha turdilar. Uchinchi kun boʻlganda ulovlariga buyurdilar, unga egar bogʻlandi, soʻng u zot piyoda yurdilar, sahobalari ortlaridan ergashib: «U zot faqat hojatlarini oʻtash uchun ketyaptilar shekilli», deyishdi. To quduqning labida turdilar. Soʻng ularni ismlari va otalarining ismlari bilan chaqira boshladilar: «Ey falonchi, falonchining oʻgʻli! Alloh va Rasuliga itoat qilganingiz sizni xursand qilarmidi? Robbingiz sizga vaʼda qilgan narsani haq (rost) holda topdingizmi?» Umar: «Ey Allohning Nabiysi, jonsiz jasadlar bilan gaplashyapsizmi?» dedi. U zot: «Muhammadning joni qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, sizlar men aytayotgan narsani ulardan koʻra yaxshiroq eshituvchi emassiz», dedilar. Qatoda aytdi: Alloh azza va jalla ularni u zot uchun tiriltirdi, toki ular u zotning soʻzini taʼna, kamsitish va oʻch (tariqasida) eshitdilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики, Аллоҳнинг Набийси ﷺ Қурайш сарварларидан йигирмадан ортиқ киши (ҳақида) буюрдилар ва улар Бадр қудуқларидан бир ифлос, сассиқ қудуққа ташланди. (Анас) деди: У зот бир қавм устидан ғолиб келсалар, майдонда уч кеча турар эдилар. Бадрда ғолиб бўлганларида ҳам уч кеча турдилар. Учинчи кун бўлганда уловларига буюрдилар, унга эгар боғланди, сўнг у зот пиёда юрдилар, саҳобалари ортларидан эргашиб: «У зот фақат ҳожатларини ўташ учун кетяптилар шекилли», дейишди. То қудуқнинг лабида турдилар. Сўнг уларни исмлари ва оталарининг исмлари билан чақира бошладилар: «Эй фалончи, фалончининг ўғли! Аллоҳ ва Расулига итоат қилганингиз сизни хурсанд қилармиди? Роббингиз сизга ваъда қилган нарсани ҳақ (рост) ҳолда топдингизми?» Умар: «Эй Аллоҳнинг Набийси, жонсиз жасадлар билан гаплашяпсизми?» деди. У зот: «Муҳаммаднинг жони қўлида бўлган Зотга қасамки, сизлар мен айтаётган нарсани улардан кўра яхшироқ эшитувчи эмассиз», дедилар. Қатода айтди: Аллоҳ азза ва жалла уларни у зот учун тирилтирди, токи улар у зотнинг сўзини таъна, камситиш ва ўч (тариқасида) эшитдилар.