حَدَّثَنَا يُونُسُ حَدَّثَنَا لَيْثٌ عَنْ يَزِيدَ يَعْنِي ابْنَ الْهَادِ عَنْ عَمْرِو بْنِ أَبِي عَمْرٍو عَنْ أَنَسٍ قَالَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ إِنِّي لَأَوَّلُ النَّاسِ تَنْشَقُّ الْأَرْضُ عَنْ جُمْجُمَتِي يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلَا فَخْرَ وَأُعْطَى لِوَاءَ الْحَمْدِ وَلَا فَخْرَ وَأَنَا سَيِّدُ النَّاسِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلَا فَخْرَ وَأَنَا أَوَّلُ مَنْ يَدْخُلُ الْجَنَّةَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَلَا فَخْرَ وَإِنِّي آتِي بَابَ الْجَنَّةِ فَآخُذُ بِحَلْقَتِهَا فَيَقُولُونَ مَنْ هَذَا فَيَقُولُ أَنَا مُحَمَّدٌ فَيَفْتَحُونَ لِي فَأَدْخُلُ فَإِذَا الْجَبَّارُ عَزَّ وَجَلَّ مُسْتَقْبِلِي فَأَسْجُدُ لَهُ فَيَقُولُ ارْفَعْ رَأْسَكَ يَا مُحَمَّدُ وَتَكَلَّمْ يُسْمَعْ مِنْكَ وَقُلْ يُقْبَلْ مِنْكَ وَاشْفَعْ تُشَفَّعْ فَأَرْفَعُ رَأْسِي فَأَقُولُ أُمَّتِي أُمَّتِي يَا رَبِّ فَيَقُولُ اذْهَبْ إِلَى أُمَّتِكَ فَمَنْ وَجَدْتَ فِي قَلْبِهِ مِثْقَالَ حَبَّةٍ مِنْ شَعِيرٍ مِنْ الْإِيمَانِ فَأَدْخِلْهُ الْجَنَّةَ فَأُقْبِلُ فَمَنْ وَجَدْتُ فِي قَلْبِهِ ذَلِكَ فَأُدْخِلُهُ الْجَنَّةَ فَإِذَا الْجَبَّارُ عَزَّ وَجَلَّ مُسْتَقْبِلِي فَأَسْجُدُ لَهُ فَيَقُولُ ارْفَعْ رَأْسَكَ يَا مُحَمَّدُ وَتَكَلَّمْ يُسْمَعْ مِنْكَ وَقُلْ يُقْبَلْ مِنْكَ وَاشْفَعْ تُشَفَّعْ فَأَرْفَعُ رَأْسِي فَأَقُولُ أُمَّتِي أُمَّتِي أَيْ رَبِّ فَيَقُولُ اذْهَبْ إِلَى أُمَّتِكَ فَمَنْ وَجَدْتَ فِي قَلْبِهِ نِصْفَ حَبَّةٍ مِنْ شَعِيرٍ مِنْ الْإِيمَانِ فَأَدْخِلْهُمْ الْجَنَّةَ فَأَذْهَبُ فَمَنْ وَجَدْتُ فِي قَلْبِهِ مِثْقَالَ ذَلِكَ أُدْخِلُهُمْ الْجَنَّةَ فَإِذَا الْجَبَّارُ عَزَّ وَجَلَّ مُسْتَقْبِلِي فَأَسْجُدُ لَهُ فَيَقُولُ ارْفَعْ رَأْسَكَ يَا مُحَمَّدُ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ning shunday deyayotganlarini eshitdim: «Albatta, Qiyomat kuni yer ochilib, boshi birinchi chiqadigan odam menman va faxrlanish yoʻq; menga hamd bayrogʻi beriladi va faxrlanish yoʻq; Qiyomat kuni odamlarning sayyidi menman va faxrlanish yoʻq; Qiyomat kuni jannatga birinchi kiradigan menman va faxrlanish yoʻq. Men jannat eshigiga kelib, uning halqasidan ushlayman. Ular: ‹Bu kim?› deydilar. (Men): ‹Men Muhammadman›, deyman. Ular menga ochadilar, men kiraman va Jabbor azza va jallani oʻzimni qarshi olayotgan holda koʻraman, Unga sajda qilaman. U: ‹Boshingni koʻtar, ey Muhammad, gapir — eshitilasan, ayt — sendan qabul qilinadi, shafoat qil — shafoating qabul qilinadi›, deydi. Men boshimni koʻtarib: ‹Ummatim, ummatim, ey Robbim!› deyman. U: ‹Ummating oldiga bor, kimning qalbida imondan bir arpa donasi ogʻirlikcha (imon) topsang, uni jannatga kirit›, deydi. Men kelaman va kimning qalbida shuni topsam, uni jannatga kirgizaman. Soʻng Jabbor azza va jallani oʻzimni qarshi olayotgan holda koʻraman, Unga sajda qilaman. U: ‹Boshingni koʻtar, ey Muhammad, gapir — eshitilasan, ayt — sendan qabul qilinadi, shafoat qil — shafoating qabul qilinadi›, deydi. Men boshimni koʻtarib: ‹Ummatim, ummatim, ey Robbim!› deyman. U: ‹Ummating oldiga bor, kimning qalbida imondan yarim arpa donasicha (imon) topsang, ularni jannatga kirit›, deydi. Men boraman va kimning qalbida shuncha topsam, ularni jannatga kirgizaman. Soʻng Jabbor azza va jallani oʻzimni qarshi olayotgan holda koʻraman, Unga sajda qilaman. U: ‹Boshingni koʻtar, ey Muhammad...›»Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деяётганларини эшитдим: «Албатта, Қиёмат куни ер очилиб, боши биринчи чиқадиган одам менман ва фахрланиш йўқ; менга ҳамд байроғи берилади ва фахрланиш йўқ; Қиёмат куни одамларнинг саййиди менман ва фахрланиш йўқ; Қиёмат куни жаннатга биринчи кирадиган менман ва фахрланиш йўқ. Мен жаннат эшигига келиб, унинг ҳалқасидан ушлайман. Улар: ‹Бу ким?› дейдилар. (Мен): ‹Мен Муҳаммадман›, дейман. Улар менга очадилар, мен кираман ва Жаббор азза ва жаллани ўзимни қарши олаётган ҳолда кўраман, Унга сажда қиламан. У: ‹Бошингни кўтар, эй Муҳаммад, гапир — эшитиласан, айт — сендан қабул қилинади, шафоат қил — шафоатинг қабул қилинади›, дейди. Мен бошимни кўтариб: ‹Умматим, умматим, эй Роббим!› дейман. У: ‹Умматинг олдига бор, кимнинг қалбида имондан бир арпа донаси оғирликча (имон) топсанг, уни жаннатга кирит›, дейди. Мен келаман ва кимнинг қалбида шуни топсам, уни жаннатга киргизаман. Сўнг Жаббор азза ва жаллани ўзимни қарши олаётган ҳолда кўраман, Унга сажда қиламан. У: ‹Бошингни кўтар, эй Муҳаммад, гапир — эшитиласан, айт — сендан қабул қилинади, шафоат қил — шафоатинг қабул қилинади›, дейди. Мен бошимни кўтариб: ‹Умматим, умматим, эй Роббим!› дейман. У: ‹Умматинг олдига бор, кимнинг қалбида имондан ярим арпа донасича (имон) топсанг, уларни жаннатга кирит›, дейди. Мен бораман ва кимнинг қалбида шунча топсам, уларни жаннатга киргизаман. Сўнг Жаббор азза ва жаллани ўзимни қарши олаётган ҳолда кўраман, Унга сажда қиламан. У: ‹Бошингни кўтар, эй Муҳаммад...›»