حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ أَنَّهُ قَالَكَانَ أَبُو هُرَيْرَةَ يَأْتِي عَلَى النَّاسِ وَهُمْ يَتَوَضَّئُونَ فِي الْمَطْهَرَةِ فَيَقُولُ لَهُمْ أَسْبِغُوا الْوُضُوءَ أَسْبِغُوا الْوُضُوءَ فَإِنِّي سَمِعْتُ أَبَا الْقَاسِمِ يَقُولُ وَيْلٌ لِلْأَعْقَابِ مِنْ النَّارِ
Muhammad ibn Ziyod aytdi: Abu Hurayra idishdan tahorat qilayotgan odamlarning oldiga kelar va ularga: «Tahoratni mukammal qilinglar, tahoratni mukammal qilinglar! Chunki men Abul-Qosimning: ‹Doʻzaxdan (boʻladigan azob) tovonlar uchun voy boʻlsin!› deyayotganlarini eshitganman», der edi.Муҳаммад ибн Зиёд айтди: Абу Ҳурайра идишдан таҳорат қилаётган одамларнинг олдига келар ва уларга: «Таҳоратни мукаммал қилинглар, таҳоратни мукаммал қилинглар! Чунки мен Абул-Қосимнинг: ‹Дўзахдан (бўладиган азоб) товонлар учун вой бўлсин!› деяётганларини эшитганман», дер эди.