حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ زَكَرِيَّا قَالَ حَدَّثَنِي عَامِرٌ عَنِ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الظَّهْرُ يُرْكَبُ بِنَفَقَةٍ إِذَا كَانَ مَرْهُونًا وَيُشْرَبُ لَبَنُ الدَّرِّ إِذَا كَانَ مَرْهُونًا وَعَلَى الَّذِي يَشْرَبُ وَيَرْكَبُ نَفَقَتُهُ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ulov garovda boʻlsa, (uni boqish) xarajati evaziga minib turiladi; sut beruvchi (hayvon) garovda boʻlsa, suti ichiladi; ichadigan va minadigan kishining zimmasida esa uning xarajati boʻladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Улов гаровда бўлса, (уни боқиш) харажати эвазига миниб турилади; сут берувчи (ҳайвон) гаровда бўлса, сути ичилади; ичадиган ва минадиган кишининг зиммасида эса унинг харажати бўлади», дедилар.