حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ عَنْ زُهَيْرٍ عَنِ الْعَلَاءِ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي قَرَابَةً أَصِلُهُمْ وَيَقْطَعُونِي وَأُحْسِنُ إِلَيْهِمْ وَيُسِيئُونَ إِلَيَّ وَيَجْهَلُونَ عَلَيَّ وَأَحْلُمُ عَنْهُمْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَئِنْ كَانَ كَمَا تَقُولُ لَكَأَنَّمَا تُسِفُّهُمْ الْمَلَّ وَلَا يَزَالُ مَعَكَ مِنْ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ظَهِيرٌ مَادُمْتَ عَلَى ذَلِكَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi: «Yo Rasululloh, mening qarindoshlarim bor — men ular bilan (rishtani) ulayman, ular esa mendan uzadilar; men ularga yaxshilik qilaman, ular menga yomonlik qiladilar; ular menga nodonlik qiladilar, men esa ularga hilm (bardosh) qilaman», dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Agar sen aytganingdek boʻlsa, goʻyo sen ularga qizigan kul yedirayotgandeksan. Sen shu (holda) turar ekansan, Alloh azza va jalladan sen bilan birga bir yordamchi boʻlaveradi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши: «Ё Расулуллоҳ, менинг қариндошларим бор — мен улар билан (риштани) улайман, улар эса мендан узадилар; мен уларга яхшилик қиламан, улар менга ёмонлик қиладилар; улар менга нодонлик қиладилар, мен эса уларга ҳилм (бардош) қиламан», деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Агар сен айтганингдек бўлса, гўё сен уларга қизиган кул едираётгандексан. Сен шу (ҳолда) турар экансан, Аллоҳ азза ва жалладан сен билан бирга бир ёрдамчи бўлаверади», дедилар.