حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ اللَّيْثِيِّ، عَنْ حُمْرَانَ بْنِ أَبَانَ، قَالَ رَأَيْتُ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ تَوَضَّأَ فَأَفْرَغَ عَلَى يَدَيْهِ ثَلَاثًا فَغَسَلَهُمَا ثُمَّ مَضْمَضَ وَاسْتَنْثَرَ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثَلَاثًا ثُمَّ غَسَلَ يَدَهُ الْيُمْنَى إِلَى الْمِرْفَقِ ثَلَاثًا ثُمَّ الْيُسْرَى مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ مَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ غَسَلَ قَدَمَهُ الْيُمْنَى ثَلَاثًا ثُمَّ الْيُسْرَى مِثْلَ ذَلِكَ قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تَوَضَّأَ نَحْوًا مِنْ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ قَالَ مَنْ تَوَضَّأَ وُضُوئِي هَذَا ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ لَا يُحَدِّثُ فِيهِمَا نَفْسَهُ غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ.
Usmon ibn Affon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U taharat oldi: ikki qoʻliga uch marta suv quyib yuvdi, soʻng ogʻzini chaydi va burnini qoqib tozaladi, soʻng yuzini uch marta yuvdi, soʻng oʻng qoʻlini tirsagigacha uch marta, soʻng chap qoʻlini ham shunday yuvdi, soʻng boshiga mash tortdi, soʻng oʻng oyogʻini uch marta, soʻng chap oyogʻini ham shunday yuvdi. Soʻng: «Men Rasululloh ﷺni mana shu taharatimga oʻxshatib taharat olganlarini koʻrdim, soʻng u zot: ‹Kim mana shu taharatimga oʻxshatib taharat olsa, soʻng oʻz ichida oʻylarga berilmasdan ikki rakat namoz oʻqisa, uning oʻtgan gunohlari magʻfirat qilinadi›, dedilar», dedi.Усмон ибн Аффон (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У таҳарат олди: икки қўлига уч марта сув қуйиб ювди, сўнг оғзини чайди ва бурнини қоқиб тозалади, сўнг юзини уч марта ювди, сўнг ўнг қўлини тирсагигача уч марта, сўнг чап қўлини ҳам шундай ювди, сўнг бошига маш тортди, сўнг ўнг оёғини уч марта, сўнг чап оёғини ҳам шундай ювди. Сўнг: «Мен Расулуллоҳ ﷺни мана шу таҳаратимга ўхшатиб таҳарат олганларини кўрдим, сўнг у зот: ‹Ким мана шу таҳаратимга ўхшатиб таҳарат олса, сўнг ўз ичида ўйларга берилмасдан икки ракат намоз ўқиса, унинг ўтган гуноҳлари мағфират қилинади›, дедилар», деди.