حَدَّثَنَا يُونُسُ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ يَعْنِي ابْنَ زَيْدٍ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ حَرْبٍ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ يَقُولُإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَهَى عَنْ الْوِصَالِ قَالَ فَقِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَا لَكَ أَنْ تَفْعَلَهُ قَالَ إِنِّي لَسْتُ كَأَحَدِكُمْ إِنِّي أُطْعَمُ وَأُسْقَى
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu) aytdi: Albatta, Rasululloh ﷺ visoldan (roʻzalarni ulab tutishdan) qaytardilar. «Ey Allohning Rasuli, oʻzingiz buni qilasiz-ku?» deyildi. U zot: «Men birortangizga oʻxshamayman; men taomlantirilaman va sugʻoriladiman», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу) айтди: Албатта, Расулуллоҳ ﷺ висолдан (рўзаларни улаб тутишдан) қайтардилар. «Эй Аллоҳнинг Расули, ўзингиз буни қиласиз-ку?» дейилди. У зот: «Мен бирортангизга ўхшамайман; мен таомлантириламан ва суғориладиман», дедилар.