حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ وَحَجَّاجٌ قَالَا حَدَّثَنَا شُعْبَةُ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا حَمْزَةَ يُحَدِّثُ عَنْ هِلَالِ بْنِ حِصْنٍ قَالَنَزَلْتُ عَلَى أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ فَضَمَّنِي وَإِيَّاهُ الْمَجْلِسُ قَالَ فَحَدَّثَ أَنَّهُ أَصْبَحَ ذَاتَ يَوْمٍ وَقَدْ عَصَبَ عَلَى بَطْنِهِ حَجَرًا مِنْ الْجُوعِ فَقَالَتْ لَهُ امْرَأَتُهُ أَوْ أُمُّهُ ائْتِ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَاسْأَلْهُ فَقَدْ أَتَاهُ فُلَانٌ فَسَأَلَهُ فَأَعْطَاهُ وَأَتَاهُ فُلَانٌ فَسَأَلَهُ فَأَعْطَاهُ فَقَالَ قُلْتُ حَتَّى أَلْتَمِسَ شَيْئًا قَالَ فَالْتَمَسْتُ فَأَتَيْتُهُ قَالَ حَجَّاجٌ فَلَمْ أَجِدْ شَيْئًا فَأَتَيْتُهُ وَهُوَ يَخْطُبُ فَأَدْرَكْتُ مِنْ قَوْلِهِ وَهُوَ يَقُولُ مَنْ اسْتَعَفَّ يُعِفَّهُ اللَّهُ وَمَنْ اسْتَغْنَى يُغْنِهِ اللَّهُ وَمَنْ سَأَلَنَا إِمَّا أَنْ نَبْذُلَ لَهُ وَإِمَّا أَنْ نُوَاسِيَهُ أَبُو حَمْزَةَ الشَّاكُّ وَمَنْ يَسْتَعِفُّ عَنَّا أَوْ يَسْتَغْنِي أَحَبُّ إِلَيْنَا مِمَّنْ يَسْأَلُنَاقَالَ فَرَجَعْتُ فَمَا سَأَلْتُهُ شَيْئًا فَمَا زَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ يَرْزُقُنَا حَتَّى مَا أَعْلَمُ فِي الْأَنْصَارِ أَهْلَ بَيْتٍ أَكْثَرَ أَمْوَالًا مِنَّا حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ قَالَ أَنْبَأَنِي أَبُو حَمْزَةَ قَالَ سَمِعْتُ هِلَالَ بْنَ حِصْنٍ أَخَا بَنِي قَيْسِ بْنِ ثَعْلَبَةَ قَالَ أَتَيْتُ الْمَدِينَةَ فَنَزَلْتُ دَارَ أَبِي سَعِيدٍ فَذَكَرَ الْحَدِيثَ
Hilol ibn Hisn aytdi: Men Abu Said al-Xudriynikiga tushdim va bizni bir majlis jamladi. U hikoya qildiki, bir kuni ochlikdan qorniga tosh bogʻlagan holda tongni qarshiladi. Shunda xotini — yoki onasi — unga: «Nabiy ﷺ ning oldilariga borib soʻra; falonchi kelib soʻragan edi, u zot berdilar, falonchi kelib soʻragan edi, u zot berdilar», dedi. U aytdi: Men: «Avval bir narsa izlab koʻray», dedim. Bas, izladim va u zotning oldilariga keldim. Hajjoj: «Hech narsa topmadim va u zotning oldilariga keldim, u zot xutba qilayotgan edilar», dedi. Men u zotning soʻzlaridan shuni ilgʻab qoldim: «Kim iffat tilasa, Alloh uni iffatli qiladi; kim beniyoz boʻlishni tilasa, Alloh uni boy qiladi; kim bizdan soʻrasa, yo unga beramiz, yo unga oʻzimizdan boʻlishib beramiz. Bizdan (soʻrashdan) iffat saqlagan yoki beniyoz boʻlgan kishi bizga soʻraydigan kishidan suyukliroqdir» — shubha qiluvchi Abu Hamzadir. U aytdi: Men qaytdim va u zotdan hech narsa soʻramadim. Alloh azza va jalla bizga shunday rizq berib turdiki, ansorlar ichida bizdan koʻra molliroq bir xonadonni bilmayman. Husayn ibn Muhammad bizga aytdi: Shuʼba bizga aytdi: Menga Abu Hamza xabar berdi, u: Bani Qays ibn Saʼlabaning ogʻasi Hilol ibn Hisndan eshitdim, u: Madinaga keldim va Abu Saidning uyiga tushdim, dedi — soʻng hadisni zikr qildi.Ҳилол ибн Ҳисн айтди: Мен Абу Саид ал-Худрийникига тушдим ва бизни бир мажлис жамлади. У ҳикоя қилдики, бир куни очликдан қорнига тош боғлаган ҳолда тонгни қаршилади. Шунда хотини — ёки онаси — унга: «Набий ﷺ нинг олдиларига бориб сўра; фалончи келиб сўраган эди, у зот бердилар, фалончи келиб сўраган эди, у зот бердилар», деди. У айтди: Мен: «Аввал бир нарса излаб кўрай», дедим. Бас, изладим ва у зотнинг олдиларига келдим. Ҳажжож: «Ҳеч нарса топмадим ва у зотнинг олдиларига келдим, у зот хутба қилаётган эдилар», деди. Мен у зотнинг сўзларидан шуни илғаб қолдим: «Ким иффат тиласа, Аллоҳ уни иффатли қилади; ким бениёз бўлишни тиласа, Аллоҳ уни бой қилади; ким биздан сўраса, ё унга берамиз, ё унга ўзимиздан бўлишиб берамиз. Биздан (сўрашдан) иффат сақлаган ёки бениёз бўлган киши бизга сўрайдиган кишидан суюклироқдир» — шубҳа қилувчи Абу Ҳамзадир. У айтди: Мен қайтдим ва у зотдан ҳеч нарса сўрамадим. Аллоҳ азза ва жалла бизга шундай ризқ бериб турдики, ансорлар ичида биздан кўра моллироқ бир хонадонни билмайман. Ҳусайн ибн Муҳаммад бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Менга Абу Ҳамза хабар берди, у: Бани Қайс ибн Саълабанинг оғаси Ҳилол ибн Ҳисндан эшитдим, у: Мадинага келдим ва Абу Саиднинг уйига тушдим, деди — сўнг ҳадисни зикр қилди.