حَدَّثَنَا حَسَنٌ حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ حَدَّثَنَا دَرَّاجٌ عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّعَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ يُنْصَبُ لِلْكَافِرِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِقْدَارُ خَمْسِينَ أَلْفَ سَنَةٍ كَمَا لَمْ يَعْمَلْ فِي الدُّنْيَا وَإِنَّ الْكَافِرَ لَيَرَى جَهَنَّمَ وَيَظُنُّ أَنَّهَا مُوَاقِعَتُهُ مِنْ مَسِيرَةِ أَرْبَعِينَ سَنَةً
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu) Rasululloh ﷺdan rivoyat qiladi: U zot: «Qiyomat kuni kofir uchun ellik ming yil miqdorida (turish) belgilanadi — u dunyoda hech amal qilmagani kabi. Albatta, kofir jahannamni qirq yillik masofadan koʻradi va uning oʻziga tushishini gumon qiladi», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу) Расулуллоҳ ﷺдан ривоят қилади: У зот: «Қиёмат куни кофир учун эллик минг йил миқдорида (туриш) белгиланади — у дунёда ҳеч амал қилмагани каби. Албатта, кофир жаҳаннамни қирқ йиллик масофадан кўради ва унинг ўзига тушишини гумон қилади», дедилар.