حَدَّثَنَا هَاشِمٌ وَعَفَّانُ الْمَعْنَى قَالَا حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ عَنْ ثَابِتٍ قَالَكُنَّا عِنْدَ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ فَكَتَبَ كِتَابًا بَيْنَ أَهْلِهِ فَقَالَ اشْهَدُوا يَا مَعْشَرَ الْقُرَّاءِ قَالَ ثَابِتٌ فَكَأَنِّي كَرِهْتُ ذَلِكَ فَقُلْتُ يَا أَبَا حَمْزَةَ لَوْ سَمَّيْتَهُمْ بِأَسْمَائِهِمْ قَالَ وَمَا بَأْسُ ذَلِكَ أَنْ أَقُلْ لَكُمْ قُرَّاءُ أَفَلَا أُحَدِّثُكُمْ عَنْ إِخْوَانِكُمْ الَّذِينَ كُنَّا نُسَمِّيهِمْ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْقُرَّاءَ فَذَكَرَ أَنَّهُمْ كَانُوا سَبْعِينَ فَكَانُوا إِذَا جَنَّهُمْ اللَّيْلُ انْطَلَقُوا إِلَى مُعَلِّمٍ لَهُمْ بِالْمَدِينَةِ فَيَدْرُسُونَ اللَّيْلَ حَتَّى يُصْبِحُوا فَإِذَا أَصْبَحُوا فَمَنْ كَانَتْ لَهُ قُوَّةٌ اسْتَعْذَبَ مِنْ الْمَاءِ وَأَصَابَ مِنْ الْحَطَبِ وَمَنْ كَانَتْ عِنْدَهُ سَعَةٌ اجْتَمَعُوا فَاشْتَرَوْا الشَّاةَ وَأَصْلَحُوهَا فَيُصْبِحُ ذَلِكَ مُعَلَّقًا بِحُجَرِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَمَّا أُصِيبَ خُبَيْبٌ بَعَثَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَتَوْا عَلَى حَيٍّ مِنْ بَنِي سُلَيْمٍ وَفِيهِمْ خَالِي حَرَامٌ فَقَالَ حَرَامٌ لِأَمِيرِهِمْ دَعْنِي فَلْأُخْبِرْ هَؤُلَاءِ أَنَّا لَسْنَا إِيَّاهُمْ نُرِيدُ حَتَّى يُخْلُوا وَجْهَنَا وَقَالَ عَفَّانُ فَيُخْلُونَ وَجْهَنَا فَقَالَ لَهُمْ حَرَامٌ إِنَّا لَسْنَا إِيَّاكُمْ نُرِيدُ فَخَلُّوا وَجْهَنَا فَاسْتَقْبَلَهُ رَجُلٌ بِالرُّمْحِ فَأَنْفَذَهُ مِنْهُ فَلَمَّا وَجَدَ الرُّمْحَ فِي جَوْفِهِ قَالَ اللَّهُ أَكْبَرُ فُزْتُ وَرَبِّ الْكَعْبَةِ قَالَ فَانْطَوَوْا عَلَيْهِمْ فَمَا بَقِيَ أَحَدٌ مِنْهُمْ فَقَالَ أَنَسٌ فَمَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ
Sobit aytdi: Biz Anas ibn Molikning huzurida edik. U ahli oʻrtasida bir hujjat yozdi va: «Ey qorilar jamoasi, guvoh boʻlinglar!» dedi. Bu menga yoqmagandek boʻldi va: «Ey Abu Hamza, ularni ismlari bilan atasangiz (boʻlmasmidi)?» dedim. U: «Sizlarga ‹qorilar› deyishimda nima yomonlik bor? Sizlarga birodarlaringiz haqida — Rasululloh ﷺ zamonlarida ularni ‹qorilar› deb atardik — soʻzlab bermaymi?» dedi va ular yetmish kishi edi, deb zikr qildi. Kech kirsa, ular Madinadagi bir muallimlarining oldiga borib, tongga qadar tun boʻyi (Qurʼon) oʻrganardilar. Tong otganda, kimning kuchi boʻlsa, chuchuk suv keltirar va oʻtin topib kelar; kimning imkoni boʻlsa, jamlanib qoʻy sotib olar va uni tayyorlar edilar; oʻsha (taom) Rasululloh ﷺning hujralari (yonida) osigʻliq holda tongga chiqar edi. Xubayb oʻldirilganda, Rasululloh ﷺ ularni (safarga) yubordilar. Ular Banu Sulaym qabilalaridan biriga yetib keldilar; ular orasida togʻam Harom bor edi. Harom ularning amiriga: «Menga izn ber, mana bularga biz ularni (istamayotganimizni) aytay, toki bizning yoʻlimizni boʻshatsinlar», dedi. Affon: «bizning yoʻlimizni boʻshatadilar», dedi. Bas, Harom ularga: «Biz sizlarni istamaymiz, yoʻlimizni boʻshatinglar», dedi. Shunda bir kishi uning roʻparasidan nayza bilan chiqib, uni teshib oʻtkazdi. U nayzani ichida his qilganida: «Allohu akbar! Kaʼba Robbiga qasam, yutuqqa erishdim!» dedi. Soʻng ular ularning ustiga yopirildilar va ulardan biror kishi qolmadi. Anas dedi: Men Rasululloh ﷺni…Собит айтди: Биз Анас ибн Моликнинг ҳузурида эдик. У аҳли ўртасида бир ҳужжат ёзди ва: «Эй қорилар жамоаси, гувоҳ бўлинглар!» деди. Бу менга ёқмагандек бўлди ва: «Эй Абу Ҳамза, уларни исмлари билан атасангиз (бўлмасмиди)?» дедим. У: «Сизларга ‹қорилар› дейишимда нима ёмонлик бор? Сизларга биродарларингиз ҳақида — Расулуллоҳ ﷺ замонларида уларни ‹қорилар› деб атардик — сўзлаб бермайми?» деди ва улар етмиш киши эди, деб зикр қилди. Кеч кирса, улар Мадинадаги бир муаллимларининг олдига бориб, тонгга қадар тун бўйи (Қуръон) ўрганардилар. Тонг отганда, кимнинг кучи бўлса, чучук сув келтирар ва ўтин топиб келар; кимнинг имкони бўлса, жамланиб қўй сотиб олар ва уни тайёрлар эдилар; ўша (таом) Расулуллоҳ ﷺнинг ҳужралари (ёнида) осиғлиқ ҳолда тонгга чиқар эди. Хубайб ўлдирилганда, Расулуллоҳ ﷺ уларни (сафарга) юбордилар. Улар Бану Сулайм қабилаларидан бирига етиб келдилар; улар орасида тоғам Ҳаром бор эди. Ҳаром уларнинг амирига: «Менга изн бер, мана буларга биз уларни (истамаётганимизни) айтай, токи бизнинг йўлимизни бўшатсинлар», деди. Аффон: «бизнинг йўлимизни бўшатадилар», деди. Бас, Ҳаром уларга: «Биз сизларни истамаймиз, йўлимизни бўшатинглар», деди. Шунда бир киши унинг рўпарасидан найза билан чиқиб, уни тешиб ўтказди. У найзани ичида ҳис қилганида: «Аллоҳу акбар! Каъба Роббига қасам, ютуққа эришдим!» деди. Сўнг улар уларнинг устига ёпирилдилар ва улардан бирор киши қолмади. Анас деди: Мен Расулуллоҳ ﷺни…