حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ فِي الْمَسِيرِ وَكَانَ حَادٍ يَحْدُو بِنِسَائِهِ أَوْ سَائِقٌ قَالَ فَكَانَ نِسَاؤُهُ يَتَقَدَّمْنَ بَيْنَ يَدَيْهِ فَقَالَ يَا أَنْجَشَةُ وَيْحَكَ ارْفُقْ بِالْقَوَارِيرِ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ safarda edilar. U zotning ayollarini haydab, huda aytayotgan bir kishi — yoki haydovchi — bor edi. (Anas) dedi: U zotning ayollari oldilarida borar edi. Shunda u zot: «Ey Anjasha, voy senga, shisha idishlarga muloyim boʻl!» dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ сафарда эдилар. У зотнинг аёлларини ҳайдаб, ҳуда айтаётган бир киши — ёки ҳайдовчи — бор эди. (Анас) деди: У зотнинг аёллари олдиларида борар эди. Шунда у зот: «Эй Анжаша, вой сенга, шиша идишларга мулойим бўл!» дедилар.