حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ أَخْبَرَنَا ثَابِتٌ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍأَنَّهُ قَرَأَ هَذِهِ الْآيَةَ {إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ} قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أُعْطِيتُ الْكَوْثَرَ فَإِذَا هُوَ نَهَرٌ يَجْرِي وَلَمْ يُشَقَّ شَقًّا فَإِذَا حَافَتَاهُ قِبَابُ اللُّؤْلُؤِ فَضَرَبْتُ بِيَدِي إِلَى تُرْبَتِهِ فَإِذَا هُوَ مِسْكَةٌ ذَفِرَةٌ وَإِذَا حَصَاهُ اللُّؤْلُؤُ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U mana shu «Albatta, Biz senga Kavsarni berdik» oyatini oʻqidi-da, dedi: Rasululloh ﷺ: «Menga Kavsar berildi; qarasam, u — oqib turgan bir daryo, (oʻzani) oʻyib ochilmagan; ikki qirgʻogʻi — marvarid gumbazlar. Qoʻlimni uning tuprogʻiga urdim — u anqib turgan mushk ekan; mayda toshlari esa marvarid ekan», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У мана шу «Албатта, Биз сенга Кавсарни бердик» оятини ўқиди-да, деди: Расулуллоҳ ﷺ: «Менга Кавсар берилди; қарасам, у — оқиб турган бир дарё, (ўзани) ўйиб очилмаган; икки қирғоғи — марварид гумбазлар. Қўлимни унинг тупроғига урдим — у анқиб турган мушк экан; майда тошлари эса марварид экан», дедилар.