حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بَكْرٍ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ عَنْ أَنَسٍ قَالَلَمَّا نَزَلَتْ هَذِهِ الْآيَةُ {لَنْ تَنَالُوا الْبِرَّ حَتَّى تُنْفِقُوا مِمَّا تُحِبُّونَ} أَوْ {مَنْ ذَا الَّذِي يُقْرِضُ اللَّهَ قَرْضًا حَسَنًا} قَالَ قَالَ أَبُو طَلْحَةَ وَكَانَ لَهُ حَائِطٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ حَائِطِي لِلَّهِ وَلَوْ اسْتَطَعْتُ أَنْ أُسِرَّهُ لَمْ أُعْلِنْهُ فَقَالَ اجْعَلْهُ فِي قَرَابَتِكَ أَوْ أَقْرَبِيكَ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U aytdi: Ushbu: {Sevgan narsalaringizdan infoq qilmaguningizcha, hech yaxshilik (savob)ka erisha olmaysiz} yoki: {Allohga chiroyli qarz beradigan kim?} oyati nozil boʻlganida, Abu Talha — uning bir bogʻi bor edi — aytdi: «Ey Allohning Rasuli, bogʻim Alloh (yoʻli)da boʻlsin. Agar uni yashirin (sadaqa) qila olganimda, oshkor qilmagan boʻlardim». U zot: «Uni qarindoshlaringga yoki yaqinlaringga (sadaqa) qil», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У айтди: Ушбу: {Севган нарсаларингиздан инфоқ қилмагунингизча, ҳеч яхшилик (савоб)ка эриша олмайсиз} ёки: {Аллоҳга чиройли қарз берадиган ким?} ояти нозил бўлганида, Абу Талҳа — унинг бир боғи бор эди — айтди: «Эй Аллоҳнинг Расули, боғим Аллоҳ (йўли)да бўлсин. Агар уни яширин (садақа) қила олганимда, ошкор қилмаган бўлардим». У зот: «Уни қариндошларингга ёки яқинларингга (садақа) қил», дедилар.