حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ حَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ قَيْسٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَطَاءٍ أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَيْ جَابِرٍ يُحَدِّثَانِ عَنْ أَبِيهِمَا قَالَبَيْنَا النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ جَالِسٌ مَعَ أَصْحَابِهِ شَقَّ قَمِيصَهُ حَتَّى خَرَجَ مِنْهُ فَقِيلَ لَهُ فَقَالَ وَاعَدْتُهُمْ يُقَلِّدُونَ هَدْيًا الْيَوْمَ فَنَسِيتُ
Jobirning ikki oʻgʻli otalaridan rivoyat qildilar: Nabiy ﷺ ashoblari bilan oʻtirgan chogʻlarida koʻylaklarini yirtib, undan chiqdilar. Bu haqda u zotdan soʻralganida: «Men ularga bugun hadyga qiloda bogʻlashni vaʼda qilgan edim, unutibman», dedilar.Жобирнинг икки ўғли оталаридан ривоят қилдилар: Набий ﷺ ашоблари билан ўтирган чоғларида кўйлакларини йиртиб, ундан чиқдилар. Бу ҳақда у зотдан сўралганида: «Мен уларга бугун ҳадйга қилода боғлашни ваъда қилган эдим, унутибман», дедилар.